000387 |
Previous | 1 of 28 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
VOL 51, NO. 30(514) нммиш Federalna vlada odlucila je da skine отби sa vrata Kanade kojom je stezu Sjedinjene Diiave. Kabinet kanadske vlade slozio se u principu da pregovara za desetpro-cent- ni udeo, zajedno sa Francus-ko- m, Zapadnom Nema6kom, Brita-nijo- m i Spanijom, u izgradnji 150 sediSnog jet aviona koji bi trebao da bude spreman za triiSte 1990. godine. Ako se Kanada pridruzi ovoj akciji evropskih drzava to bi znaCio Citav zaokret i kanadskoj industriji vazdu-hoplovstv- a; koja je do sada bila sasvim zavisna od industrije u SAD. Evropski projekat Airbus A-3- 20 trebao bi da zameni Citavu generaci-j- u iz 1960. godine DC-- 9 i Boeing 727 kad se oni povuku iz upotrebe. Kanadski ugovor sa Airbus part-nerimaznaf- cio bi novu fabriku aviona u Quebecu koja bi upoSljavala preko dve hiljade radnika i milione dolara novih narudzbi. Na drugoj strani to bi гпабИо i da se Kanada окгебе i izvla6i od totalne zavisnosti od ameri6kih kompanija, Sto za Kanadu predstavlja veliki korak napred, u zajednici sa zapad-noevropski- m zemljama, u pravcu svetskog oslobadanja od ameriCke ekonomske dominacije koja je pod Reaganom dobila izrazito nepopust-Ijiv- i sebifini karakter. Pierre de Dane, driavni ministar za spoljne poslove Kanade rekao je reporterima da je Kanada, na kraju, Za tek zavrSeni Kongres jugoslo-venski- h komunista s pravom se moze reci da je, uglavnom, kontinui-te- t naSih dosadaSnjih poslijeratnih kongresa, ali isto tako se s pravom moze re6i da ce on, u mnogo бети, biti i prekretnica na naSem putu. O prekretnici koja se nazire iznijet би neke stavove iz diskusije pojedi-ni- h delegata i gostiju, a o kontinui-tet- u 6e biti rije6i pri zavrSetku ovoga napisa. Snazni aplauzi Sto su se биП u velikoj kongresnoj sali u "Sava centru" izrazavali su raspolozenje da se vi§e ne pristaje na uopStene razgovore o odgovornosti jer iritiraju i stvaraju atmosferu bespomo6nos-ti- . Cuo se бак i predlog da se sazove van red ni kongres ukoliko izostane zaokret u pravcu dogovorene poli-tike. Delegat iz Zemuna, Vojislav Mili-6ev- i6 je, izmedu ostalog u svojoj diskusiji rekao: "Ljudi me 6esto pitaju, kad 6ete raditi ono Sto pri6ate... Neki drugari troSe kao da su u komunizmu, a neki su potroSili бак i ono Sto 6e radnici tek stvarati... Svuda piSe "Dtuze Tito mi TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 28. 1982. poSIa putem "treceg izbora", koji je joS ranije nagoveStavao prvi ministar P.E.Truedeau, ka bliskijim ekonom-ski- m vezama sa Evropom. Medutim, vec su po6eli da se pojavljuju oblaci nepogoda iz SAD. Boeing je iz Seattle-- a najavio da bi razvoj kanadske industrije za Airbus ugrozio prodaju Boeing 767 i zato ce on uskratiti poslove u jednom svom pogonu u Winnipagu. Ameridke kompanije koje prodaju avione Air Canada--i tvrde da ce kanadska vlada upotrebiti izvesne pritiske da Air Canada kupuje Air-bus-o-ve A— 320 za svoju upotrebu. Neki "posmatrafci" veruju da se odlukom 0 pristupanju zajednifikoj izgradnji Airbus A-3- 20 sa evropskim zemljama, nanosi Samar, "ujka Samu" i da ce to joS viSe pogorSati Canada-U.- S. odnose koji su ionako zategnuti sa Nacionalnim energet-ski- m programom i odrednicama za strane investicije. De Bane je nazvao udruzenu proizvodnju Airbus A-3- 20 "jednim od najvecih uspeha u marketingu"za poslednjih nekoliko godina, a Fran-cusk- u "lokomotivom koja vufie ovaj veliki projekat". Kad su u Seattle intervjuisali predstavnika Boeing kompanije, Tom Cole-a- , on je rekao da je iznenaden izjavom i odlukom kabi-ne- ta kanadske vlade ali da se nada da ce "Boeing pobediti u suparniS-tvu- " sa Airbus A-32- 0. ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo", ali se i pred tim parola-m-a ponaSamo oportunisti6ki. Ovaj kongres, zavrSio je Mili6evi6 mora da kaie NEMA MJESTA U SK ONIMA KOJI SU NARUSAVALI BRATSTVO I JEDINSTVO, TROSILI MIMO GUBERA, ILI U PARTIJU USLI ZBOG KARIJERIZMA". Marko Lekovi6 je takode istakao da "komunista ne moze jedno da рпба, drugo da misli, a tre6e da radi". O neradu je bilo takode dosta diskusije na kongresu. Tu se je pojavio i poznati viSestruki udarnik iz akcija neposredno poslije oslobo-denj- a, stari Alija Sirotanovi6. On je bio burno pozdravljen kad je rekao: "Kod nas пебе biti teSko6a i problema ukoliko budemo dobro zasukali rukave, 6vrsto prihvatimo lopatu i pravilno mislimo". Sirota-novi- 6 je rekao i ovo: "Bolje bi bilo da imamo manje 6lanova SK, ali da svi budu Cestiti". Na istoj temi je govorio i delegat Milosav Vasiljkovi6: "Ne mogu da se slozim sa pojedinim 6lanovima SK koji su na funkcijama, koje govore u ime radniCke klase umjesto da f ГjЧli 7. - I4-nf- e! jr%J i Ч-tgosJa-v Wfeekly A Co immunity Ik.wsf3df3er Established 1931 va2noobave§tenje "Na§e novine Yie6e izlaziti i 11 avgusta 1982. jer 6e deo uredniStva, administrativno i tehnifiko osoblje biti', u to vreme, na godi§njem odmoru. — UredniStvo Ш 13 WASHINGTON — Predstavnicki dom (House of Representatives) izglasao je blokadu plana predsed-nik- a Ronalda Reagana za ponovnu proizvodnju otrovnih nervnih gaso-v- a namenjenih masovnom uniSte-nj- u stanovniStva. Proizvodnja nervnih plinova obu-stavlje- na je pre 13 godina ali vec duze vremena predsednik Reagan pokuSava da je ponovo uspostavi izglasavanjem koje bi prekinulo moratorijum. Sa 251 protiv 1 59 glasova 6lanovi Predstavnifckog doma doneli su odluku da se smanji vojni budzet za54 miliona u 1983. godini taino odgovore na pitanja radni6ke klase.. Nekoliko godina unazad upropasti nas nerad u druStvu, od Osnovnih organizacija udruzenog rada do Centralnog komiteta i driavnih organa". Jedan rudar donio je u Kongresnu salu grumen uglja i rekao je da 6e ga pokloniti onome delegatu koji bude najobjektivnije govorio o radnicima. Taj neobi6ni "poklon" dobila je drugarica Marija Todorovid, inace visoki funkcioner u redovima SK SR Srbije. Ona je, izmedu ostalog rekla: "U naSu krv se uvukao birokratski i tehnokratski nacin miSljenja da "u ime radnidke klase kaiemo da ne moie", da u ime radnifike klase odlufiujemo o njenim uslovima rada i duzini radnog dana, umesto da ona sama o tome odlucuje". je бак predlozila da radnik koji radi pod tezim uslovima treba da dobije skradeno radno vrejeme, bez da mu se za to smanjuju licni dohoci. Delegat kojega sam u pofietku citirao, Milisav Vasiljkovic, пабео je na Kongresu i pitanje inflacije i dugova, pa se je i oko toga vodila interesantna diskusija. Vasiljevic je rekao: "Meni se cini da smo najviSe nrilrhrfmn H 11111 -- ' . ....J-...- . . - .. -- i „_J 50 CENTS PER COPY 4. . Ona Шз шл onoliko koliko je predsednik Rea-gan trazio za pofcinjanje proizvod-nj- e plinskog oruzja. ZnaCajno je i to Sto su u Predstavni6kom domu njih 81 6la-no- va Republikanske stranke glasa-l- i protiv Reaganovog predloga. Istovremeno sa ovim dogada-je- m, Murray Weidenbaum, predse-davaju- ci Reaganovog Veca savetni-k- a za ekonomiju, dao je ostavku. Weidenbaum, koji je bio jedan od najznafiajnijih vladinih predstanika po pitanju ekonomske politike, vrati6e se u septembru ove godine na Washington univerzitet u St. Louis-- u. uspeli u stvaranju velike inflacije i dugova u inostranstvu, a radniCka klasa nije kriva zbog toga. Poznati revolucionar Svetozar Vukmanovid — Tempo, koji je Kongresu prisustvovao kao gost, istakao je kako "nije slufiajno Sto su nam svojevremeno neki strani ban-ka- ri davali kredite i Sakom i kapom. Ra6unali su, mozda, da cemo doci u prezaduzenost, pa da nas zbog toga "hvataju za guSu". Delegat BoSko Vukov naveo je sa kongresne govornice da sad ne bi trebali previSe traziti krivce za visok spoljni dug naSezemlje: "Mislim da smo to svi koristili ikoristimo, a da naSi rukovodioci nisu uzeli te kredite i zajmove mi sad ne bismo sedeli u ovakvoj sali, u ovakvom kongres-no- m centru (jednom od najreprezen-tativniji- h u svetu — L.M.), niti bih ja do Sombora putovao za samo dva i po sata". Medutim, Vukov je potse-ti- o "svi smo za stezanje kaiSa, ali s pravom обекијет da to stezanje vazi i za one koji nose tregere". O naSoj mogucnosti za uspjeSno vracanje dugova, samo ako budemo pametno radili, veoma duhovito se je izrazio delegat Dragoslav Ojdanic. (Nastavak na str. 3.)
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, September 22, 1982 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1982-07-28 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000164 |
Description
Title | 000387 |
OCR text | VOL 51, NO. 30(514) нммиш Federalna vlada odlucila je da skine отби sa vrata Kanade kojom je stezu Sjedinjene Diiave. Kabinet kanadske vlade slozio se u principu da pregovara za desetpro-cent- ni udeo, zajedno sa Francus-ko- m, Zapadnom Nema6kom, Brita-nijo- m i Spanijom, u izgradnji 150 sediSnog jet aviona koji bi trebao da bude spreman za triiSte 1990. godine. Ako se Kanada pridruzi ovoj akciji evropskih drzava to bi znaCio Citav zaokret i kanadskoj industriji vazdu-hoplovstv- a; koja je do sada bila sasvim zavisna od industrije u SAD. Evropski projekat Airbus A-3- 20 trebao bi da zameni Citavu generaci-j- u iz 1960. godine DC-- 9 i Boeing 727 kad se oni povuku iz upotrebe. Kanadski ugovor sa Airbus part-nerimaznaf- cio bi novu fabriku aviona u Quebecu koja bi upoSljavala preko dve hiljade radnika i milione dolara novih narudzbi. Na drugoj strani to bi гпабИо i da se Kanada окгебе i izvla6i od totalne zavisnosti od ameri6kih kompanija, Sto za Kanadu predstavlja veliki korak napred, u zajednici sa zapad-noevropski- m zemljama, u pravcu svetskog oslobadanja od ameriCke ekonomske dominacije koja je pod Reaganom dobila izrazito nepopust-Ijiv- i sebifini karakter. Pierre de Dane, driavni ministar za spoljne poslove Kanade rekao je reporterima da je Kanada, na kraju, Za tek zavrSeni Kongres jugoslo-venski- h komunista s pravom se moze reci da je, uglavnom, kontinui-te- t naSih dosadaSnjih poslijeratnih kongresa, ali isto tako se s pravom moze re6i da ce on, u mnogo бети, biti i prekretnica na naSem putu. O prekretnici koja se nazire iznijet би neke stavove iz diskusije pojedi-ni- h delegata i gostiju, a o kontinui-tet- u 6e biti rije6i pri zavrSetku ovoga napisa. Snazni aplauzi Sto su se биП u velikoj kongresnoj sali u "Sava centru" izrazavali su raspolozenje da se vi§e ne pristaje na uopStene razgovore o odgovornosti jer iritiraju i stvaraju atmosferu bespomo6nos-ti- . Cuo se бак i predlog da se sazove van red ni kongres ukoliko izostane zaokret u pravcu dogovorene poli-tike. Delegat iz Zemuna, Vojislav Mili-6ev- i6 je, izmedu ostalog u svojoj diskusiji rekao: "Ljudi me 6esto pitaju, kad 6ete raditi ono Sto pri6ate... Neki drugari troSe kao da su u komunizmu, a neki su potroSili бак i ono Sto 6e radnici tek stvarati... Svuda piSe "Dtuze Tito mi TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JULY 28. 1982. poSIa putem "treceg izbora", koji je joS ranije nagoveStavao prvi ministar P.E.Truedeau, ka bliskijim ekonom-ski- m vezama sa Evropom. Medutim, vec su po6eli da se pojavljuju oblaci nepogoda iz SAD. Boeing je iz Seattle-- a najavio da bi razvoj kanadske industrije za Airbus ugrozio prodaju Boeing 767 i zato ce on uskratiti poslove u jednom svom pogonu u Winnipagu. Ameridke kompanije koje prodaju avione Air Canada--i tvrde da ce kanadska vlada upotrebiti izvesne pritiske da Air Canada kupuje Air-bus-o-ve A— 320 za svoju upotrebu. Neki "posmatrafci" veruju da se odlukom 0 pristupanju zajednifikoj izgradnji Airbus A-3- 20 sa evropskim zemljama, nanosi Samar, "ujka Samu" i da ce to joS viSe pogorSati Canada-U.- S. odnose koji su ionako zategnuti sa Nacionalnim energet-ski- m programom i odrednicama za strane investicije. De Bane je nazvao udruzenu proizvodnju Airbus A-3- 20 "jednim od najvecih uspeha u marketingu"za poslednjih nekoliko godina, a Fran-cusk- u "lokomotivom koja vufie ovaj veliki projekat". Kad su u Seattle intervjuisali predstavnika Boeing kompanije, Tom Cole-a- , on je rekao da je iznenaden izjavom i odlukom kabi-ne- ta kanadske vlade ali da se nada da ce "Boeing pobediti u suparniS-tvu- " sa Airbus A-32- 0. ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo", ali se i pred tim parola-m-a ponaSamo oportunisti6ki. Ovaj kongres, zavrSio je Mili6evi6 mora da kaie NEMA MJESTA U SK ONIMA KOJI SU NARUSAVALI BRATSTVO I JEDINSTVO, TROSILI MIMO GUBERA, ILI U PARTIJU USLI ZBOG KARIJERIZMA". Marko Lekovi6 je takode istakao da "komunista ne moze jedno da рпба, drugo da misli, a tre6e da radi". O neradu je bilo takode dosta diskusije na kongresu. Tu se je pojavio i poznati viSestruki udarnik iz akcija neposredno poslije oslobo-denj- a, stari Alija Sirotanovi6. On je bio burno pozdravljen kad je rekao: "Kod nas пебе biti teSko6a i problema ukoliko budemo dobro zasukali rukave, 6vrsto prihvatimo lopatu i pravilno mislimo". Sirota-novi- 6 je rekao i ovo: "Bolje bi bilo da imamo manje 6lanova SK, ali da svi budu Cestiti". Na istoj temi je govorio i delegat Milosav Vasiljkovi6: "Ne mogu da se slozim sa pojedinim 6lanovima SK koji su na funkcijama, koje govore u ime radniCke klase umjesto da f ГjЧli 7. - I4-nf- e! jr%J i Ч-tgosJa-v Wfeekly A Co immunity Ik.wsf3df3er Established 1931 va2noobave§tenje "Na§e novine Yie6e izlaziti i 11 avgusta 1982. jer 6e deo uredniStva, administrativno i tehnifiko osoblje biti', u to vreme, na godi§njem odmoru. — UredniStvo Ш 13 WASHINGTON — Predstavnicki dom (House of Representatives) izglasao je blokadu plana predsed-nik- a Ronalda Reagana za ponovnu proizvodnju otrovnih nervnih gaso-v- a namenjenih masovnom uniSte-nj- u stanovniStva. Proizvodnja nervnih plinova obu-stavlje- na je pre 13 godina ali vec duze vremena predsednik Reagan pokuSava da je ponovo uspostavi izglasavanjem koje bi prekinulo moratorijum. Sa 251 protiv 1 59 glasova 6lanovi Predstavnifckog doma doneli su odluku da se smanji vojni budzet za54 miliona u 1983. godini taino odgovore na pitanja radni6ke klase.. Nekoliko godina unazad upropasti nas nerad u druStvu, od Osnovnih organizacija udruzenog rada do Centralnog komiteta i driavnih organa". Jedan rudar donio je u Kongresnu salu grumen uglja i rekao je da 6e ga pokloniti onome delegatu koji bude najobjektivnije govorio o radnicima. Taj neobi6ni "poklon" dobila je drugarica Marija Todorovid, inace visoki funkcioner u redovima SK SR Srbije. Ona je, izmedu ostalog rekla: "U naSu krv se uvukao birokratski i tehnokratski nacin miSljenja da "u ime radnidke klase kaiemo da ne moie", da u ime radnifike klase odlufiujemo o njenim uslovima rada i duzini radnog dana, umesto da ona sama o tome odlucuje". je бак predlozila da radnik koji radi pod tezim uslovima treba da dobije skradeno radno vrejeme, bez da mu se za to smanjuju licni dohoci. Delegat kojega sam u pofietku citirao, Milisav Vasiljkovic, пабео je na Kongresu i pitanje inflacije i dugova, pa se je i oko toga vodila interesantna diskusija. Vasiljevic je rekao: "Meni se cini da smo najviSe nrilrhrfmn H 11111 -- ' . ....J-...- . . - .. -- i „_J 50 CENTS PER COPY 4. . Ona Шз шл onoliko koliko je predsednik Rea-gan trazio za pofcinjanje proizvod-nj- e plinskog oruzja. ZnaCajno je i to Sto su u Predstavni6kom domu njih 81 6la-no- va Republikanske stranke glasa-l- i protiv Reaganovog predloga. Istovremeno sa ovim dogada-je- m, Murray Weidenbaum, predse-davaju- ci Reaganovog Veca savetni-k- a za ekonomiju, dao je ostavku. Weidenbaum, koji je bio jedan od najznafiajnijih vladinih predstanika po pitanju ekonomske politike, vrati6e se u septembru ove godine na Washington univerzitet u St. Louis-- u. uspeli u stvaranju velike inflacije i dugova u inostranstvu, a radniCka klasa nije kriva zbog toga. Poznati revolucionar Svetozar Vukmanovid — Tempo, koji je Kongresu prisustvovao kao gost, istakao je kako "nije slufiajno Sto su nam svojevremeno neki strani ban-ka- ri davali kredite i Sakom i kapom. Ra6unali su, mozda, da cemo doci u prezaduzenost, pa da nas zbog toga "hvataju za guSu". Delegat BoSko Vukov naveo je sa kongresne govornice da sad ne bi trebali previSe traziti krivce za visok spoljni dug naSezemlje: "Mislim da smo to svi koristili ikoristimo, a da naSi rukovodioci nisu uzeli te kredite i zajmove mi sad ne bismo sedeli u ovakvoj sali, u ovakvom kongres-no- m centru (jednom od najreprezen-tativniji- h u svetu — L.M.), niti bih ja do Sombora putovao za samo dva i po sata". Medutim, Vukov je potse-ti- o "svi smo za stezanje kaiSa, ali s pravom обекијет da to stezanje vazi i za one koji nose tregere". O naSoj mogucnosti za uspjeSno vracanje dugova, samo ako budemo pametno radili, veoma duhovito se je izrazio delegat Dragoslav Ojdanic. (Nastavak na str. 3.) |
Tags
Comments
Post a Comment for 000387