Nase Novine, May 27, 1981

              VOL. 50. 7. (447)
ss Ј11..дд1Т11т1ц!1И1Ц1;:ди'Улми1тЈШ1чл1.д.и,?нитЈаддд;
NIJEDNA POLITlCKA PARTMA NE PRAVO DA SVOJE
INTERESE STAVLA IZNAD INTERESA KANADSKOG
NARODA NITI DA SOPSTVENE INTERESE POISTOVE-CUJ- E
SA INTERESIMA KANADE.
Federalna vlada prvog ministra
Pierre Trudeaua staln'o je pod
pritiskom da se odrekne repa-trijaci- je
ustava i kanadizacija ener-gij-e.
Konzervativci za svoje kritike
vlade dobijaju aplauze i podrsku od
gospodina Lougheeda, stampe,
"koalicije gradana", zapadnih se-parati- sta.
Iza svih galama, buka,
politidkih podgotovki i spretnih
poteza nalaze se, naravno, i multi-nacional- ne
korporacije.
Kada korporacije nisu dovoljne,
u pomoc priskafcu i vlade. Обекије
se da 6e Reagan prilikom svoje
posete Ottawi, uputiti "blagi ulti-matum"
i reci Trudeau da "ostavi
po stranf kanadizaciju energije".
Kanada, koja" je ionako zahva-6en- a
ozbiljnom ekonomskpm kri-zo- m,
vrlo lako moze jo& vise
zapasti u zavisnost politike SAD.
Odvajanje od ekonomske i polj-tic- ke
zavisnost prema SAD na zeli
ni vlada ni njena zvaniCna opozicija
sa konzervativcima. na celu.
Sa SevernoameriSkim zajedni6-ki- m
trzistem, " koje je iskon-struisa- no
i zamiSljeno u Wahing-ton- u,
Kanada ce joS viSe potpasti
pod kontrolu SAD a to se oprav-dav-a
§to bi ona, zajedno sa
Mexikom i SAD, bila dovojna sama
sebi u pogledu snabdevanja sa
uljem i svim' preradevinama ,
iz
njega. Ne spominje se cinjeniCno
st'anje da je Kanada dovoljna sama
sebi u svim vrstama energije.
Ekonomska, vojna i politiCka
Gotovo ne prode dan da se u
атвпбкој dnevnoj Stampi i na
televiziji „ne pojavi neka vijest o
Poljskoj. Cak i kad nema nista
naroditog sto bi zanimalo 6itala6ku
publiku, prepriiavaju se minuli
dogadaji s nekim posebnim us-hicenje- m.
Sve to izgleda sumnjivo 6ak i
politidki zaostalim radnicima koji
su u svom zivotu iskusili gordinu
novin&tva, radia i televizije u
sukobima sa poslodavcima. HoceS
nece§, ljudima se namece pitanje:
Kako to da vlasnici novinstva i
industrije, koji kod kude grde i na
pasja kola psuju radni&tvo kad je
silom prilika natjerano izadi na
Strajk za ve6u koru kruha, i рокгеби
sve drzavne aparate — sudove,
policiju i vojsku za razbijanje
Strajka — u sludaju Poljsko po-zdravlj- aju
§trajka$e i uzdiiu po-jodln- ce
koji se tamo istidu za vode?
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, FEBRUARY 18, 1981
УЛмЈУУД ЈЈ-ЈаНК1Ј!ДД!тИУ'ДК.-ЈЈЈ-
Ј.ДЦ'''и-аНЧЈ'11!ДДСТ
zavisnost Kanade prema nekoj
drugoj drzavi ne odgovara ni ka-nadsk- om
narodu ni vladi, jer je,
uostalom, Kanada zemlja koja
6esto puta Salje svoje vojnike u
misije mira i odrzavanju reda po
unnstvii Uifidineinih naciia.
Najbolji odgovori na sve Sto se
zbiva u granicama Kanade bio bi da
se nacionalizuju sve te velike
korporacije koje imaju apsolutnu
kontrolu nad kanadskim energet-ski-m
izvorima.
Sa nacionalizacijom kanadskih
energatskih izvora i prirodnih bo-gatstavazaust- avilo
bi se i otklonilo
svako dalje razjedinjavanje kanad-sko- g
nafada i stalo na put mrznji
izmedu provincija a osigurala bi se
nezavisnost akcija u svim pravcima
kanadskoj vladi i dovelo Kanadu
blize svetskom miru i detantu.
U poslednje vreme бији se i
zahtevi 3a se Kanada sasvim
pripoji Americi. 0 tome se uvek
govori kada se malo jasnije ukaze
potreba za nezavisnom kanadskom
politikom i kad Kanadani pomisle
da svoje probleme treba da re-Sav- aju
oni sami.
U sklopu ekonomsko-politi6ki- h
problema обекији se ja6i glasovi
radnifcke klase i celog demokrat-sko- g
pokreta jer centralno pitanje
borbe za sudbinu Kanade moze i
mora, .uspeSno i bez kolebanja,
reSavati najbrojnijaklasadruStva u
savezu sa demokratskim snagama.
Ne treba postavljati pitanja da li
Ш Ш
Za poznavaoce ekonomskih i
politickih kretanja u svijetu, straj-ko- vi
u Poljskoj nisu nikakva mi-sterij- a.
Jasno je da su drzavnici u
toj zemlji podinili greSke u pla-niran- ju
privrede i u odnosima s
radnistvom. To je doSlo kao na-гибе- по neprijateljima socijali-stidko- g
drustva. Podrzavani i po-tica- ni
izvana, oni su vjeSto iskori-sti- li
nezadovoljstvo medu. radni-stvom
radi nestaiice nekojih zi-vot- nih
potrepStina i zbog biro-kratiz- ma
drzavnih sluzbenika.
Noma nikakve dvojbe da su
itrajkovi poticani po suberzivnim
elementima koji su pod maskom
obrane radnidkih interesa izvodili
plan za destabilized ju privrede i
politidki prevrat u toj zemlji. To
potvrduje neobidna ushidenost i
oduSevljenje ria strani najviSih
politidkih organa, ukljudujudi State
Department i Bljelu Kudu, kao I
50 CENTS PER COPY
i-- "'
Dolazak useljenika 1927. godine.
ce kanadski ustav biti odobren od
neke engleske predsednice vlade,
niti da li ce amerifiki predsednik
Reagan voliti sta radi vlada prvog
ministra Kanade, da li ce konzer-vativci
ubediti liberate da kanadski
ustav treba ostavtiti po strani i
bolje se p'ripremiti protiv zahteva
radnifike klase.
Ne mogu se postavljati ni pitanja,
kanadizacije Hi amerikanizacije ka-nads- ke
energije, jer je sve aktuel-nij- e
i jasnije pitanje nacionalizacije
i demokratske kontrole nad svim
nacionalnim bogatstvima.
U ovoj prekretnoj situaciji mnogi
upotrebljavaju jeftine senzacio-naln-e
vesti da bi diskreditovali
pokuSaje kanadske vlade za repa-trijaci- ju
ustava. Tako su na primer
Trudeau zamerili Sto je jednom (ili
dva puta?) rekao da je Engleska
I
Ii
eШl ?t
medu politi6arima i izmecarima
vladajucih krugova koji odreduju
pravac i taktiku svih propagan-distidki- h
aparata. Svi znaci poka-zuj- u
da je ditava stvar orkestrirana i
dirigirana iz jednog centra, kojem
je glavni zadatak pratiti svakidanja
zbivanja u socijalistidkim zem-Ijam- a
i pripremati teren za politidki
prevrat i ponovnu uspostavu kapi-talistidk- og
sisterna.
Istrazivanje djelovanja CIA na-ko- n
Watergateskog skandala, pot-vrdi- lo
je, Sto se je i onako u svijetu
odavna znalo, da je ova agencija,
nakon stoma Hitlerova carstva
iskoriStavala birokraciju ameriikog
unijskog (sindikaln&g) pokreta
AFL-CI- O za izvadanje subverzivnlh
operacija u Francuskoj, Njemad-ko- j,
Italiji i drugim evropskim
zemljama, da se zaustavi јабапјв
naprednog sindikainog pokreta u
tim zemljama.
ишгтли.пингпггл-актжп- а
Х!тмтЖКЖЉЖЖТ
strana zemlja. Tu se габипа na
sentimentalna raspolozenja prema
Velikoj Britaniji, koja ne bi trebala
da bude "strana zemlja", nego
naSa. Na jednoj strani mi bi trebali
priznavati druge zemlje kao svoje
(Ehglesku, Ameriku itd), a svoju
sopstvenu ili usvojenu Kanadu
odbacivati kao tudu.
Ako treba svrstavati snage u dva
tabora, onda ce se videti da su
jedni za status quo, englesku
politifiku dominaciju i ameri6ku
ekonomsku kontrolu, a drugi za
potpunu nezavisnost Kanade. Pr-vi-ma
nije stalo do jedinstva Ka-nade,
do demokratskih zelja i
odluka kanadskog naroda, do ka-nadske
ekonomske i politi6ke ne-zavisn- osti,
do njenog ugleda u
svetu.
(Nastavak na st. 7)
E3
1
Kao Sto je jedan stari radni6ki
novinar nedavno psao, CIA je
poslijeratnih godina iskoriStavala
бак i dobro poznate gangstere u
Evropi, koje je uposlivao Irving
Brown, sluzbeni predstavnik AFL
(Ameriika Federacija Rada) za
razbijanje Strajkova u Francuskoj i
uspostavljanje laznih desni6arskih
unija (to je kasnije priznato po
visokom CIA iasniku Thomasu
Braderu).
Irving Brown ostao je na istoj
sluzbi u Evropi i kasnije kad se je
Kongres Industrijskih Unija (CIO)
sjedinio sa AFL. Kao Sto je bilo
pod upravom AFL-CI- O preminulog
predsjednika George Meany, tako i
sada njegov nasljednik Lane Kirk-lan- d
podupire i sprovodi impe-rijalistid- ku
politiku vladajudih kru-gova
Sjedinjenlh Driava. Dok se je
ranije provodilo politiku razbijanja
(Nastavak na st. 7)