Serbian Herald, October 04, 1946

              ШКШ№ш'ЉтЂЈ'п"'
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
СРПСКИ гмсник АДМИНИСТРАЦИЈЕ
SERBIAN HERALD
Цегноад. г2о.д5п0.шпЗаој нпнроесттпрланатснтвоз,а гКода.ва5д.у00,4 пдоолл.аргао, д.наЗ.ОпОо.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА AuthorizedNo.asD.SNe.co7n64d. MClaarscsh M12a.tter under the
Год. 6. Број 350. Цена једвои npmiepicy 5 цен. TORONTO, ONTARIO, OCTOBER 1ST, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 350.
Повратак грчког краља
У прошлп петак повратпо
се у земљу грчки храл из
Лондоиа гд је удобпо про-жпв- ео
рат. Донешен у брп-танск- ои
авпону а затпм про-крад- ен
на ратну флоту где је
прелонло у Салаипс залпву,
колачло је доведен у суботу
28 септембра у Атпиу.
Његовом пролазу и Jtero-в- ој
пратп кроз град нпје сс
нлко см%о приближпти иа
краће одстојаие од једног
километра, тако да се баца-ие- м
"цвена" ие закрчп пут
и да "одушевдело" клпцаае
народа не разблје бубииће у
ушпма монарха и кеговпх
пратилаца енглгске војске!
Да дочек буде "велпчалстве-нпјл- ",
крала је дочекало вп-ш- е
еиглесхе војске него Грка.
Тако барем гласе нзвепггајп(
штампе п радпа којп славе
тај догађај.
Ако су тачле вестн агенцп-ј- е
Есошјетед прес-- а од 29
септембра нз Атпне, вође та-козва- не
лпбералне опозвцнје
расрднли су се што je краљ,
у иастојаиу да одмах 'пспуин
своје обећаие да he "уједп-Hiii- ii
Грчку", поверио то "ује
дшћаваие" садашнем прет-седни- ку
владе Цалдарпсу а
да се с илма нпје уопште пи
Борба око млека
Овнх дана поднгнуте су
цепе млеку за трн цсата по
литри. Са ов1ш најновијим
iiOBiiiiieitcM, цспе млску у Ка-иа- ди
иовншснс су у послед-и.- а
четири мсссца за рапних
50 посто. To значи да he нро-.сечна.порад- ица,
од.сада vo-jia- in
трошнтн трн долара вн-- ше
мессчно на млско, нли he
иорлтн cjiaiLimi цорцнјс cdo-ј- е
деце.
У Торонту одрасане су по
водои тога дсчје демоистра-циј- с
којс јс органнзовала чла-ин- ца
школског одбора при
упрапп града Едиа Рајерсоп
и друге члаинцс нсгог одбо-р- а.
У дсмоистрацијама дсца
су иоснла плакате са цртсжи-к- а
боца млека и натпнсииа:
"За дебелу децу, а не за де-б- ле
профпге!"
Иитсрссаитпо јс напоиену-тн- ,
да од свих полнтнчких
нартнја Канаде, једина Рад-нич- ка
прогрссивиа партија
дижс глас протнв ове владн
н е политнке која је за деб.гс
ирофитс а за иршапнју децу.
ГОВОР САВЕ
НА
,
He могу изрећи кашко мн
је жао што делегатима ФНРЈ
нпјс дозвогено да jby у
Лмернку на да учествују у
раду овога успслог коигреса.
Снгурап сам да бн се врати-л- и
својнм купама са богатнм
искуством како сте ви народ
Амсрнке нскренн npnjaTCin
Југословена н да м асглнте
иапредак, мир, a не сукоб u
iiecpchy. Увсрсн сам да је
ово погрсшка бнрократлзиа a
iic npeua
народу, који је дао све од
себс да спречн Хнтлера у itc-lon- ou
потхвату да срушп дс-мократ- скн
поредак у свсту.
Прнмите, вас преко
мснс поздрав народа Југосла-виј- с
и захвалност за вашу
драгоцену подршку у борби
Вн Лмсрнканцн словевског
порекла, ви можете бнти нај
боти тумачи ocehaja парода
нз којнх сте потеклп. Ви сте
ц ваши прстцн, долазилн у
Лмерпку уклаилјућп се нс-пр- ед
неправде и тукнпске оп-реси- је.
Дошли сте са чежном
за слободом н слободпим раз-воје- м
и да помогиете својој
6pahu у старпм крајевпма.
Наши слогеиски народл
кроз скоро две хнллде годн
иа били су плен агреснје и
војиичког касилл. Са иалим
локалним прпврсмсиии изнн-мкам- а,
бпли ciio стално под
ударцем тућипског пороблл-ваа- а.
Наша npnpobeua sinpo-лубнвос- т,
народа што зем.гу
АДРЕСА
"СРПСКОГ ГЛАСНИНА"
200 Adelaide St. W.
Toronto 1, Ont
TELEFON: WAverley 9947
1942
TUESDAY,
молим
саветовао. Крал. је, иапме,
затражпо од Цалдарпса да
образује нову коалнцнону
владу саставллну од крајинх
монархофашнста п лпберала
на челу са бпвтпм претсед-нпко- м владе Софулнсом.
Сопфулис је, према тви ве-сти- ма
рекао, да је крал тре-ба- о
"сазватп мвтпнг парла-мептар- не
опозпцпје за отво-рел- у
днскуспју проблема".
0 је рекао такође, да би но-в- а
влада требала бптп састав-л.е- а
без "крајие левице",
(као да крал. тражи једпнство
с комунисшма 1)
Међутпм, док су ова раз-мимоплаже- л-а
код онпх којп
су добилп мапдат од брптал-скп- х
бајунета да владају п
инхове "опозпције" отворе-иа- ,
дотл се практично "ује
дшкаваие" ван парламента
проводп п дале онако како
је почело од када је рсакцпја
уграбпла власт. Терор протп-в- у
становништва п отпор пс-то- м
иастав.гају се.
Свему овоме могло бп се
МОСЛОВЕНСКОГ АМБАСАДОРА, Н, К0САН0-ВИЋ- Д,
АМЕРИЧКОМ СЛОВЕНСКОМ КОНГРЕСУ
22 СЕПТЕМБРА У ЊУЈОРКУ
днскриинпацнја
додатп још само то, да брп
танска лабурптсха влада "до
следно нспуилва" своја пре
дпзборпа o6ehaita, да "nehe
подупирати трулпх монархн
ја"1
Фсдсрадна влада унорно је
одбијала од краја да дозволи
noBiimeiba плата радпнцмма,
а.1и noDiuiicibe цсна на храну
н другс нотрепштнне овла-стнл- а
јс бсз мпого паиора од
страпе оних који иа томе пра-вс;,профи- те
— , -- -f
ПРИХОДН ОД КАЗНА ЗА
МЛЕКО ДЕЦИ
Мипнстарство трговпне н
сиаблеваи Народне репуб-лмк- е
Босне и Херцеговине
доделило је Мннпстарству
соцпјалпе полнтнке 1.500.000
дннара пз фонда прихода од
казна по Закону о сузбпјаиу
недопуштене шпекулацпје п
прпвргдие саботаже. Ту су-м- у
Мшшстарство соцпјалне
политике Народне Републп-к- е
Босне п Херцеговнне упо-требп- ће
за иабавку конзср-впран- ог
млека за децу у по-страдал- пм
крајевпма, нарочп
то у онпм крајевима у који-м- а
су се вратпле пзбеглпце.
раде, бнла је злоупотреблл-ван- а.
Наша вера у етнчке
ирнициис и харионију, сма-ipai- ta
је за слабост. Гимулл
смо увек ла свои прагу да
га браллмо, ллкад туђе да
освајамо. Зашто се дапас та
лсторлска лстлла локушава
да заборавл? Зашто далас
опл, који су ратау катастро
фу лзазвалл и рат пзгј6ллп,
xobe лас Словенеда прикажу
као one. којл желе рзт, кри-вoпpoлI!-
he,
ласпл-с- ? Далас
кад смо првл лут у лсторпјл
слободпн као лације н првл
пут фактор у ствараиу мира,
којл лам ллје дпктлрап?
Мп Словелскн лароди чез
лсуо за миром у слободл, за
хармоллјоу у човечапству, ча
iioiUTOBaitCM човека л ларода.
За такл смо млр дхтп у по-следн- л]
катастрофп двадесег
мнллола жнвота.
Једпло средство, којим је
Хлтлер н фашлзаи могао до
hn ла власт у свету п којлм
је довео до другог светског
рата — блла је леслога ncby
мнрол.убнвим лародлма свс-т- а.
II једлил лачпп после по-бе- де
у рату, којнм се може
спрсчлтн ускрсаваи.е новог
Хитлера са псговгш снагама
xia — то је слога међу млро-л.убиви- м
пароднма света. Мн
стовенскн народл смо за ту
СЛОГЈ.
ОСУДА НАЦИСТИЧКИМ РАТНИМ ЗЛ0-ЧИ- Н. БИћЕ К0НАЧНО ИЗРЕЧЕНА
Нвренберг, 30 септембра.
— (АП) — Међулародлп
Војнп суд означпо је данас
немачке генерале хао срамо-т- у
"часне професнје" војвп-к- а,
алп сматра да генерални
штаб и врховна конанда као
једпнпце ипсу крпмпналцп.
Суд је осудно воћство хор-пу- са
(лацистлчки спстем воћ-ства- ),
СС (Елптну гарду),
С.Д. (Оделење за шппјулажу)
и гестапо (тајну полвцију),
алн "одбнја" да донесе одлу-к- у
за генералин штаб п врхо-вп- у
комалду а такође л вла-д- у
Рајха п смеђ кошулде —
у стварп ослобађајунп пх
оптужбе.
Међутим, суд је нагласпо
да нпједан поједллац којн је
уплетен у злочине, без обзп
Ортужба против надбискупа Степинца
Зафеб, 24 септембра. —
Јуче је јавни тужллац HP
Хрватске подлео Врховном
суду оптужллцу лротлву за-гребач- ког
надблскупа Алој-злј- а
Степинца.
Надблскуп др. Степпнац је
оптужен :
Што ]е као учссллк, лома
гач л потстрекач цевтралле
усташко-крлжарск- е терорнс-тлчк- е
групе оптужелог Ллса-к- а, Шалнћа л дружлну во-маг- ао
л уопште потстрекавао
организоваае злочлва усташ-ко-крнжарск- их
груилца у зе-мл- .л
;
што јс сарађлвао са окупа- -
Д°РРЈЈ1 ДЈУецсараивао. п
'лоиагао тГзвТНезавлслу др-жа- ву
Хрватску Аите Навелл-h- a
н усташе;
што је бло оргалазатор
npcBoheiba Срба у ХрватскоЈ
Босвн л Херцеговлли у като-ллчк- у
всру;
што је као "аиостолскн пој
nit викар ?)" у усталшвм и
другнм ојллм балдаиа На-Bcm- ha
оргаллзовао "војло- -
душобрлжллштво", поставлл-jyh- n
у itera стотнле свеште-влк- а
који су иотстрскавалл
усташе л друге ла мржиу,
борбу л злочпле против хр-ватск- ог
ларода и осталнх па-Р°- Да Југославнје л нихове
остободллачке борбе;
што је католнчку штампу
ла челу са "'католичклм лл-сто- м"
полуслужбеиим гласл-ло- у
загребачке надблскувлје,
усмсрло нутем пропагаиде за
окупаторе, Навслића п ста-ш- е,
за провагавду л олравда
вале ласллл протлв ларода,
за органнзопаае и пропаган-д- у
ласлллог прсвођем.а у ка-тадлч- ку
всру л за прллву
камлаау протлв Народно ос-лободлл- ачкс борбе н за лза-злва- ас
пацноиалнс л верске
мржис;
и што је у догопору са Па-Btinhc- M
сакрло архлву уста-BiL- or
ииллстарства ллостра
нвх послова и друге злочвла-чк- е
усташке докумспте у вад
бискупскок двору.
♦
Одлука јавлог тужлоца HP
Хрватске о ставллау под суд
загребачког ладблскула др.
Алојзија Степвнца, лоздрав лла је од целокупле јавио-ст- п
Хрватскс. Са всллког збо-р-а
у Новој Градлшкп у Сла- -
BoiiiijiT, коме je прнсуствова-л-о
преко 1.500 rpabaua, упу-he- ii
je јаввои тужиоцу телс-гра- м
у коме се тражл правед-п- а
казпа за лародвог непри-јате.г- а
Алојзпја Стелпвца,
главвог оргавпзатора устав!-ко-крпжарск- их
терорпста, ко-ј- и
су у овом срезу оп.гачкалл
леколпЕо задруга. У телегра-м- у
Врховлом суду, варод
Нове Градпшке изражава же
л.у да суд долесе такву пре-суд- у,
која he хрватском па-ро- ду
л свпм лародлма Југо-главл- је
датп задоволеље л
освгуратп дат.л развој у ми-р- у,
it слободп.
Пленум месног сиидикал-ло- г
Beha у Беловару, у Хрва-ско- ј,
лоздравло је телеграмои
извођење прсд суд злочнла
чкс групе терориста л орга-впзато- ра
усташко - крижар- -
ра ла ослобођен-- е негове ор-галпзац- пје,
не може пзбећп
казну због таквог ослобођепа
оргаипзацпје.
Органпзацпје које су про-itabe- ne
крпвпм претставллју
можда 1.000.000 особа. Онп
члаповп којп су зналп шта
ннхове органвзацпје раде, ка-ж- е
суд, ocybenn су аутомат-ск- п. Онп којп су напустплп
такве органпзацпје пре пнва-зпј- е
По.гскс (1939 годпне),
такоће су ослобоћенп.
Осуда ослобађа оптужбе
Хптлерове старе Cwebe кошу-л- л
С. А„ које су некад бро-јпл- е
4.000.000 чланова. Суд
сиатра да су онп пзгубплц
свој зпачај после чпшћеиа
1934 годпне it постале рела- -
cliix балда.
"Глас Оаволлје", лвст На- -
родног фровта, за Ставолнју,
донео је чланак под насло-во- м
"Одјек xaiiineita Алојзп-ј- а
Степлдцз у Славолпји", у
коме се iiaucby осталог каже:
"Нроцес у Загрсбу протлв
групе усташкр - крнжарских
злнковаца, терорлста л ilhxo-вл- х
повагача побудио је иај-Beh- y
пажау целе ваше јав- -
XPBATGKA ШТАМПА ХАПШЕЊУ НАДБИСКУПА СТЕПИНЦА
Загреб. — Целокупна заг-ребач- ка
и локрајплска штам-л- а
у HP Хрватској долосл
-л- а-уводпим мествма чланке,
којл откривају злочииачку
делашост усташко - крлжар-скихтсрорлстлчклхбал-
дл,
на
члјсм се челу лалазно загре-бачк- н
ладблскуп др. Алојзл-ј- е
Стспинац. Ллстовп објав-л.уј- у
л лиз вестл лз целе Хр-ватск- е„
из којлх се влдл да
је ларод са радоа1Гу приино
одлуку јавлог Tj'XBoua о ха-пше- иу
л став-iait-y под ист-раг- у
ладбпскупа Члојзнја
Стелилца. Целокувпа јавлост
са велвклм лнтсрссоваи.ем
очекује паставак cybeaa ус-ташк- им
злочлвццуа пред
врховвлм судои Хрватске, ка-д- а
се па оптужеллчкој
клупи појавлтл и надбвскуп
Степинац, У уводлом чланку
"Вјеслпка" под иасловом
"Степвлца оптЈ-жуј-у и.егови
лајблпжн сарадллцл", изио-с- и
се досадашав ток распра-в- е
протлв устагаког пуковни-к- а
Лмсака, секретара ладбн
ск)па Степллца Шаллћа, u
оптужелнх кататичких свеш-теинк- а,
којп су својпм лска-злл- а
ла суду открллв злочл-лачк- у
делатлост ладбвскупл
Стешшца. У члавку се взме-ђ- у
осталог каже:
"Ко је крвв што је велпки
дсо католнчког клера пошао]
иутем крлжарско-терорпстнч-- ке латитлке? Ко је крвв да
је ајвсћл својнм делом уп-ра- ва
црквеле органнзацнје
блла у службл усташа или
ллостравства? Ко је главнл
Иља Еренбург ситуацији
Москва. — ILia Еревбург
ваписао је члаиак у "Извје-стлј- л"
од 25 сегггеубра, у ко-- ус
nsveby осталог кажет
''Пословнп луди броје уп-лпо- пе,
а дпвлоуатл атовсама
повлаче ливлје па уапп Ев-роп- е.
Мп, совјетскп варод.
иикад пвсуо прпзлавхш,
лаиеравауо првзлати хн-јерарх- лју
варода".
Ереабург каже да су деле-гацп- је
Аустраллје, Нове Зе-ландн- је,
Каладе в Холавдпје
отишле ya.io преда.1еко у ево-јл- и
ставовлуа ва мпровпој
коиферслцпјн, додавшп:
"Војппцв Аустраллје борвлп
се добро, алп је посве нз
месту да пх се потсетл, у
граду у коме се састајг мп
ровва конферевцпја, постојп
Стагплград трг' а затпу до-дај-е:
"Је лп то само слуајно
да ларод Парлза нпје вазвао
своје тргоае Мелбурн плп
Рпо де Женерпо?"
тпвно неважне.
Пренда је одбпо да прона-b- e
крпвпи воторлв геаерал-п- п
штаб, којп је бпо свемо-ha- n
у полпттпцп Немачке join
од времена Бпзмарка, суд је
жестоко крптпковао поједппе
члааоге пстога, sweha:
"Олп су бнли одговорнп у
велпкој мерп за беду п name
које су слашле мплпоне лу-д- в,
жеиа п деце. Онп су бплп
срамота часне професпје ору-жј- а.
Без пховог војног воН-ств- а,
агреспвие амбпцпје Хпт-лер- а
п иегове нацпстпчке
друхпне бпле бп академске
п јалове."
(Посматрачп мпсле да
од овпх злочпнаца nehe бптп
осуђеип на смрт. — С. Г.).
0
he
су
да
иоств. На процесу је рас-крлвк- аи
протлвнародлл рад
једлог дела католичког свсш-тенств- а,
у врвон реду католн-чко- г
клера са вадблскупои
Стећлвцеи на челу. Зато јс
парод Славонмје, као л ларо
свлх Ерајева nauie землс, са
задоволсгвом лрнмио вест да
је др, Степлиац ухапшел и
да he после проведелс истра-r- e
одговаратл лред лародшш
судои."
крлвац да су се благослллдс
крлжарске заставе, да су по-једл- лл
самостанв, жупли
двори и Каптол-бпл- и цеитрн
терорлзиа л глсздо крвинкч
одакле се хтсо вллвратл лаш
лародлп лоредак? Злако да
крлввцу зато ие свосл само
једав човек, него скуллна
хточнлаца. Ллп постојл иеко
ко за све то сноси главлу од-говорло- ст,
a то јс ладбискуи
Степпвац."
"Народпп Лвст" долоси
члалак у коме прпгазује про-тлвларо- дви
рад др. Степлл-ц- а
још док је бло свештепик
у уесту Св. Ивана Зелила,
нсдалеко од Загрсба, ла дл
његовог ii3Bobeita ла оптуже- -
плчку Елупу. чланку се
лзмеђу осталог каже:
"Позпато је целоу лал1ем
народу, пз чшдевипа које је
четпрн годиие гледао својлу
властлтву очлуа, сако се Сте-ппна- п, бпо уско повсзао са
усташама за врене окупацлјс.
Па чак н олда када су наро-д- ц
Југославпје збацвли са се-б- е
окупаторску власт, Степп-па- ц
је остао верал савезллк
туђввског ллаКевлка Аите
Павеллгл."
У члаику се иаглашава да
је сва злочлвачка делатлост
усташа у свештелпчклу уан-тија- уа бнла yoryha cavo зато
што су се па врховнуа црквс-и- е
хпјсрархије лалазилв од-ларођ- енп
лудп, којл су као
вадбвскуп Степнвац лзгубл-л- в
сваку везу са својиу на-родо- у.
Еревбург закл.учује свој
члавак освртоу на своје ле-дав- ве
гостопрнуце у Ауерв-ц- и,
за које каже да држе лев
цвје о југословевској вацво-валв- ој
толеравцвјв п у везв
с тиуе каже:
"Ја сам посетпо Југославп-ј- у
п ввдео сам какву слободу
ужлвају в сауо словенскп
народв, већ в Пталвјалв, Ма-bap- n
п Албанезп. Желвм
додатв, да сам ја бво у Аме-рвц- п
. . . слушао претставлв-к- е
Сједггоеввх Дрхава. Ја се
верадо сећам Црааца које се
редовво лввчује у државп
Јужне Каролаји".
Еревбург се у своу члавку
такође осврће на брнтанску
евцвкловедвју, у гојој каже
да ће требатв пзмелптл тууа-чеи- е речп ' демокрасп а ла
АвгЈајс" да зпачн: "пуцаае
иа ввдпсеп начпн, затвор.1
ла грчкв вачлн п резал,е грла
ла лалестпвскв вачвв."
о
пп-т- л
некп
Југословенски делегат Ле- -
онтић о проблему Тршћа- -
нског коридора
На седллцн полптпчко-те-рлторлјалл- с
комлслјс за Ита-ллј- у
18 ссптсвбра, говорло је
о лроблеуу Тршћалског ко-рлдо- ра
југословснскл дслегат
Љуба Леолтлп. Под Tpaihan- -
склв корлдороу подразумепа
се појас тсрлторпје која се
лротеже од града Девлла до
западлог лрсдађа Трста
Барковлд. Његова је дужлна
око 15и а лшрлла од 4 до
8 кнловетара. Тај појас лма
99 квадратллх клломстара.
Ирема поллсу од 1910, на
тоу лодручју жлвсло je 9.GG9
Словела a сауо 794 Пталлја-ла- .
II по олштсу ирпзнању
свлх скспсрта то је члсто сло-велск- л
лојас. Он јс уско ло
всзал са комлактном слопсн-ско- у
етличкоу цслллом.
Нлкакав разлог, ластав.1а
Лсоитлп, luije дат такпоу ле
облчном рел!ем.у. Само јс рс- -
-- чсло да јс оваЈ корвдор лу-жа- л
железллчком cao6pahajy
ла прузи која туда itpoiasii
л cuaja Трст са Пталијом.
Ношто се међуиародил иро-ус- т
путиика л транзптлс робс
рсдопло вршл лрско страплх
земалл, лоставга се пптаи.с
зашто се опдс, л to 6aui на
врло осетл.лпом мссту, ствара
лзузстак који вора будлтл
сумн.с о лачсрама које стоје
лза опог корлдора л овакис
чудлс лнтериацлоналлзацлје
Трста. Очлглсдло јс да овде
лравл својс поссбнс рачупс
леко другл, л то ле само ла
терет. Југослаплје лего ила
терет Италнје л АустрлЈс л
свлх осталлх земал.а којс су
овде лслосредло занитерссо-вал- с.
Све су онс соллдарпс
у тсжии да сс око Трста очу-в- а
влр л да сс лреко Трста
одвлја мирио л сигурло сло
бодал промст робс члтавог
свста, без лкаквнх лзузстилх
лривллсгија.
"Стваралс т. зв. ''слободнс
трлЉалске терлторлјс", под-вук- ао
јс Лсонтлћ, мотлвиса-л- о
јс јсднио лотрсбом да сс
члтавоу дубокоу залећу Тр-ст- а
да сконоускл лзлаз ла
морс. II југословелски Трст
бл лсто тако бло шлроу от-вор- сл
трговнлл зеиалл цеит-ралл- е
Европс, л зеуллуа це-ло- га
света, просто зато што
je то у лнтсресу пристапиш-т- а
л државс којој оно припа-д- а.
Али, ако је унркос тога
ллак трговачка лнтсрлацло-лаллзацлј- а
Трста блла заис- -
"ПРАВДА" 0 АМЕРИЧКО-КДНАДСКИ- М
МАНЕВРИМА
Совјстска повлла "Нравда"
од 28 сслтевбра, ocephe се ла
ауерпчко-каладск- с војле ма-лев- ре
па арктлку. "Нравда"
каже да су тл малеври агре-сив- ле
природе л да
експалзлЈу Сједли.е-iiii- x
Држава иреиа ссверу.
"Илтересантно је, каже "Пра-вда- ",
да су се Брлталци та-Ko- be
почелп ллтересовати за
арктлчка пптана. Посет ФЛД
маршала Моитгомерлја Кала-д- в
је зпаЕ тога."'
Затлу "Правда" поуиае
лзјаве дате (у западллм зем-ллв- а)
о тоуе да поларнл лед
ле лретставл-- а Bunie прврод
пу одоралу 1еверпе ЛвервЕе,
па каже: "Такве взјаве ве-- 1
ПРИВРЕМЕНЕ ПРОМЕНЕ У
На својој прошлој седлпцл,
Нзвршлл одбор Савеза ка-ладсх- вх
Срба довео је одлу-х-у
да друт Војпн Tp6nh, Гла-вл- п
секретар Савеза, посетп
леколнко вашвх кололпја да
помогле оргаллзацпјама орга-ллзова- тп
рад за ову jeceitcicy
п злмску сезолу в да у псто
Bpeir одржп Еоје предквал.
Ову одлуку долео је Изврш-л- л
одбор ла ослову одлука
седллце Главпог одбора одр-жа- ле
у Веланду ледавио да
се то учпнп, по желл већппе
лашлх оргаллзацпја које су
заступал ла заседаиу Гл. од- -
iirti.ini-nrni'ant'iiiVii-iif
та у оваквоу лзузстлоу рел1с-ib- y,
олда залста ллјс било
ллкаквог paxiora да се та
тсрлторија вештачкн претва-р- а
у стратеглски "мостобраи"
како бн вогла послужптл као
"отскочна даска" лввазвје
лротлв Југославије. А такав
карактср добија "слободпа тс-рнтор- лја Трста" стварап-е- у вел1тачког корлдора који је
лелосрсдло ТЈкба да повежс
са Пталнјоу.
Нашс тешке сумае, пагла
1лава Лсонтлћ, још вшпе по
већава очлглсдла провизор-л- а
рел1е!М тршћалског проб
лсуз. Такво рсл1сл.е сауо no
себн лзазпка рлзлк л опас-лос- т
вратолоулпх авалтура,
којс могу лорсметлтл вир ла
југословслско - лташјапској
tpaiiinut.
Југословели жсле да гранл
це Трста буду лрлродлс, си.
гурпе л трајие. Ова конфе-рсици- ја
сс саста-i- a да рсшава
дсфннлтивно, а пе провлзор
no питааа која су лл длсвноу
рсду. Довол.ио јс логледатл
ла мапу Јуллске Крајнне и
ла чудловатл обллк "слобод-л- е
тсриторлјс Трста" па Д1
сс ла првл логлсд открпју
свс опасностн које прете ум
ру од Нталлјс. Од страле ле-кл- х
ратнлх савезллка Југо-славл- је
опакав поступак сс
покушава да оправда вслико
дулшом брлгоу за лоражелс
Пталлјане. Ново лзулл1лслн
"етллчкс равлотс-же- "
употрЈеб.мл је велцачки
сам"о укорлст nfifajaiTcicor'
градског сталовалм! таквом
nccpehnoy решеи-у- . 11улл суо
чак н аргууелат да јс то по-трсб- ло
ле сауо због всзс Тр-ст- а
и Италлје, ech зато да
бл се спречлло да Југосивл-ј- а
лрспречл пут
Европн. Алл члл.сллчЕо ста-н- с
јс улраво супротло. Ми
у цслтра.1пој Европл суо лс-лосре- дло
заллтерссовалв у
стваран--у слободпс гезе сл
Трстов, управо у прислоу и
ВОЈНИМ
претста-B.wj- y
крлтерлјум
целтралиој
оргалскок повезлваи.у слобо-дл- е
терлторлје са Југославн- -
јоу. У место всштачЕог корн-дор- а
дајте да сс Тјст уклучл
у ЈугословеисЕп царллскв н
железллчкл спстсу. место
опасног Еорндора дајуо здрав
л деУократсЕи статус Трсту.
Сматрамо да јс ларочвто бол- -
ко н неословало одвајаае те-рнтор- лје
од Југоставлје јуж- -
ло од Трста. О тоуе су Beh
датл колкретлл аргууслти.
нају ипшта заједивчког са чв.
ifcCHnqosi да се сталовлпштво
арктпка још увек састојв ie-hiutO- M
од белвх медведа п
да ла другој стралл севервог
пола стојл Совјетскл Савез,
зем.ха која је јасло показала
човечалству своју же.гу за
прпјате.гство са свлм мпро-.гублв-пк
вародрма."
"Мнт о опаслостп са севе
ра, каже да.ге "Нравда", дих-тпр- ал
je xe.vaya које левају
нпшта заједкпчЕог са влте-ресл- ма
сгета. Он je у саглас-ност- в
са галамом о "вовои
рату", Еоја се развпја тзео
марлпво од страле војлвх в
полптлчкпх тајввх агената в
itnxOBiix поуагача."
РДДНОМ ОДБОРУ СКС--а
бора. Претставллцв органи-зацпј- а,
ларочпто пз Судбурп
л Монтрала по неЕОлпко
пута су подвлачллв потребу
п жеду својпх оргаллзацлја
да бп неко дошао од Изврш-во- г
одбора да буде мало с
апма.
У везв с овом турвејом
Главног секретара а због ле
опходлоств да посао којв он
вршп у цеитру буде изврша-ва- л,
Пзвршлл одбор је одлу-чп- о
да за то вреж дођ друг
Мллош Грубић пз Хауплто-л- а
да вршл његов посао.
Нз канцеларпје СКС-- а.
I
--Н