Serbian Herald, March 25, 1947

              т jam - - vMrtaMM
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Out.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrlcv 9917
Цена годпшњој претплатв за Каиаду 4 долара. а пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the 1
год. 2.50. За вностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 7. Број 392. Цена једном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY, FEBRUARY 28TH 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 392.
НАВРШИЛ0 CE 100 ГОДИНА 0Д
ПРВ0Г ИЗДАЊА ЊЕГ0ШЕТ0Г
'Т0СК0Г ВЕНЦА"
У органу Народпог фроита
Народнс Рспублике Црне
Pope "ПОБЈЕДИ" изашао је
члаиак НИКЛ НЛВИћЛ 12
јапуара о павршетку 100 го-да- иа
од првог издап.а 11ЕГО-НШВОГТОРСКО- Г
ВИЈЕН.
ЦЛ". О зиачају сто-годи- ш
к.ице, која he се прославпти
ко целој Југославнји, a наро-чит- о
о "Ввјенцу" Нико Иа-nii- h
иишс следепе:
Hon однос прсма културноа
насллђу је један дио култур
нс рсволуцнје, која сс развп
ја у новој Југославнји као
посл-сдпц- а дубосих полпти
чеих и друштвено-економ-скн- х
промјепа у жпвоту ае
mix народа, као посллдица
пародпо-ослободилачк- с борб;
а иароднс револуције Из-грлдит- н
та) правилаи одиос,
ирсрадитк културио наслсђс
иашнх народа, освјсглавају
1ш га са научио-исторнско- г,
дпјалсктичко - матсријалистн-чко- г
становишта, претставлл
крупап задатак. Чни-ениц- а је,
да сс у иовој Југославијн нри
пио рсшавашу овога нробле-ма- .
У раду на оствареп.у ово-г- а
задатка значајио мјссто за-узима- ју
прославе знамсннтнх
датува из наше кудтурис вс-торнј- с,
јер оне свестраио мо
билишу и потстичу културне
и научнс раднпке па стшара-лачм- !
рад, а нстоврсмсно
пружају најболу прилику да
сс иајширс масс наших иа-оод- а
правилно уиознају са
fcaojou славномпрошлошћу
са иодвнзииа н паноримл
прошлих поко.тиа. To је no-каза- ла
нрошлогодпиииа про-слав- а
стогодншвице pobciua
Свстозара Марковппз, велп-ко- г
сина сриског народа.
Ова, 1947 годииа, јс годн-н- а
када сс иавршава сто го-дн- па
од првог нздаља Jbero-шсв- ог
"Горског вијенца", ео-ј- и
је штамнаи нрви иут ночсг
ком 1сЧ7 годннс. ато ис ова
година бнта посвсћсна нро-слав- и
стогодишанцс геиијал-ио- г
ијссннчког дјсла пајвспег
црногорског ијссиика, дјсла
којс јс проинјсло славу црно-горск- ог
иарода шнром свнјс
та.
Двије стварн морају бити
основнс у извођса.}' овснро-слав- е.
Нрво, иако јс о "Гор-ско- м
вијснцј" врло маого mi-ca
но. иако jc он често изда- -
ван, комсатарнсаа и прево--
hen на страие јсзнкс, свс jc то
рађеао, углавиои са идеали-стнчко-метафизичк- ог
а фор-малистнчк- ог
становашта, та-к- о
да ао ирв" заДатак остајс
да сс дјсло апализнра и обја-а- ш
у живој нсторнској cieap-iioCT- it
у којој је поникло, да
сс нодвучс iberoB борбснн,
пациоиално. - рсволуцвонар-н- п
карактер, да се негова
пјеснпчка суштпна н нацпо-палао-пдсолош- ка
снага обја-си- п
са иаупног, прогресввпог
станоипшта. II друго, сви ра-до- ви
KOju буду иредузегп у
оквиру иросдавс uopajy пматд
широки иуолццнтет, рапени,
eoihlo jc to пајвпше Jioryhc,
за широке иароднс масе. На
тај аачин омогуинћеио да до-ђ- с
до изражаја висока морал-иоваста- на
улога "Горскога
внЈснца", која jc такође била
заиоставлна у бнвшој ueua-роди- ој
Југославнји. Опај бор-бси- л
д)6оки натриотнзам,
оиа дубока мржн.а прсма за-воЈева- чу,
утетачу иарода,
tupauiiju над чо.јском, оиа
дубока мр;кл и нрсзир нрс-м- а
издајцнцима п одродима,
оно самопоузда1ке и всдра вјс-р- а
у jciijcx борбс која сс ог-noHH- itc
у иајтежим условика,
она искрсаа лубав н дивлси--с
?а човјска борца u ствараоца
историје — све оио шго из-вп- ре
нз личцостк цриогор-скн- х
сслака u апховпх воћа
у борби за слободу прстстав-л- а
сажстн, впсокнк ндеа-iuw- a
и цп-свим- а падахнуги, моби-лизаторс- кп
програм борбе за
нациоиалпу слободу и аеза-впснос- т
Taj живп извор спа- -
гс н иадахпућа па хсројске
подпигс н јуначка стварала-чк- а
дјела за добро своје п
будућих покол.еи,а треба да
постапе прпступачаи иашпи
Ш№тШШШк
Владика Раде — ЊЕГОШ
народима, iiaumw радпим лу
дима, а изнад свега иашој
оиладмки. Јер баш иаше да- -
нашње херојско ноко.генс ко
јс је испунило идеале великог
Њсгоша и тсжњс наших прс-дак- а,
остварујући кроз хсрој-ск- у
иародно - ослободплачку
борбу пуиу нацпоналну сло-бод- у
и исзависпост свих на-род- а
Југославијс, пајпогпу-ниј- е
he uohii да ужива н учи
ШЗадГорскога внЈсица", yjsoi
мс с прнказак почетак велнке
борбс за слободу иаших иа-род- а.
Прослава с т о годпшапцс
трајс од јануара ијсссца па
дал.с. Она he бнги пзвоћеиа
по свниа пашнм иародипм
републиЕаиа. Главие свсчано-стн- ,
прнродио, 6nhc одржане
у нашој Рспублнци, у Цеш-it- y,
no свој прилнци у другој
iioioBitiiii uaja ијсссца. Ha-unt
задацн у всзц са просла-n- o
м 6nhe расподијс.гепи пре-к-о
нарочнтог одбора за иро- -
НА
НА
У најновнјсм издаау спн-диса- та
ра,-ни- ка
у Канади упозорује сс
ганадско радништво иа по-суш- аје
подузећа да влада
усвојн такав закон који ба
imao за цил. да разбије рад-нич- ес
снндиЕатс. У листу се
спецмјално обраћа чланови-м- а
yitiija:
"Вн знате да сте члаи сии-днкат- а,
(упија). Ви схваћате
una значс ваши за
вашу заштиту, 11и рачунате
на снндиехшс акцнје којс he
заштнтнтп породпце од
налета новс кризе. Алп, да лп
ви вндите да се Радничвом
закону у Каиадн угрожава?
Да постоЈИ оиасносг да he
владз усвојитн закон да помо-гн- е
поиодавцима у разбнја-п.- у
вашнх
Онда се у всзи акција рад-нншт- ва
по питаиу ка-ж- с
у лнсту:
"Bit морате агговати сада!
Заједно са свнм члаиовпма
вашег локала вп требате ele-cta
почетп са органнзоваием
паридних протеснпх аЕЦПЈа
у вашем iiacciy, да се тако
onevoryhii попуштање владс
saxicoiiva крупиог капптала
no пнтањнма радништва, раз-бија- па унпја, као што је она
поступила по пптаау цена.
Крзчшп капптал покушава да
разбије сппдпкалпп покрет,
тако да може водитп у по-в- у
денресију без оргализова-н- е
опозицпје радног ларода.
шЛк
oiaoy. Оли су широки и раз-новрс- ин.
Првнм припрсмама
већ сс приступпло. Дужпости
нашс како по садржајној та-- к
н по техннчсој страпн овс
шачајис прославе, морају бн-i- ii
i чнаћене као један од иај-oeh- nx
наишх послнјсратинх
аи.Јка, чијим Правнлннм
innof)ribcw ii за-iaraite-
M за та-иа- и
н шареас треба да се до-croj- ao
идужнмо успомени ге-iiiijajt- ior
гворца "Горског ви-Јсн- ца
, uajoeher сина из про-iiuocT- ii
nauier народа. У то
одаваи-- с najuchc части u wa-ne
всш1.оме патриотн Ibero-ш- у
мораио укд.учнти као са-став- ни
дио задатка прославс
да у нснои оквиру такиичао-ск- и
појачамо па свима
културпо-нросвјстни- и ироб-леилм- а
у нашој Ренублици.
Америчко-кападско- и
дспартмснту."
Поздравллјући
УПРАВОМ
Увађање новог радничког закона и
радништва Канади
РАДНИЧКИ СИНДИКАТИ УП030РАВАЈУ 0ПАСН0СТ РАДНИЧКОМ ЗАК0НУ
ПОЗИВАЈУ РАДНИШТВО АКЦИЈУ ДАЗАШТИТИ ПРАВА
Електричарских
ваше
спнднката?"
томе
рад
Појачаас и иобилизација
свнх снага за борбу протнв
иепнсмсностм .отвараас што
всћсг 6poja ишго болд орга-иизацн- ја
аналфабетских теча-Јсв- а,
течајева за опште обра-зоваа- е,
поболшапе наставе u
учеиа код иаставиика и ђака
no iiauiuu школама, што бол.и
it интепзнвнпји рад свпх др-жави- их
н uacoBiiux просвјст-но-културиихустаио- ва
н дру-шгав- а,
нашнх библиотека н
чмтаоцима, нашсг Музсја и
Нозоришта, за што бод.ц кул
турао-просвјетн- и рад наших
синднката, Народие оилади-н- е
н Лншфашистнчког фрон-т- а
жена, за што sehy лрст-плат- у
it што болс растурап.с
naue штампс, пашнх повииа
и часописа. Само iia тај иа
Ч11Н. т.ј. ако година 1947 —
стогодишанца од првог нзда-ч- л
"Горског вијенца" — бу-д- е
нстоврсмеио година всли-ки- х
yenjexa у цјиокуппом
просвјстио-кулгурно- м ствара-лаштв- у
у нашој Републици,
само -- ада itohn heuo Јкћн да
смо се, уз достојио извоћеше
ирославс, одужидц всликом
задатку којн она прсд иас ио-став- лл.
Нико ПАВ1Ш.
На 31 марта Раднички за
huit "IIC1I 1003 губи дејство.
Влада нредлаже нови Инду-стриск- м
закои за
спорова, којн има све one
абс стране предратпог За-кон- а,
а п нске пове. За врсме
1ата влада је обепала иови
Нацнокаши радннчки закон
за послератпн псрнод. Шта
она сада предлаже јесте Акт
(закон) Еоја би стварно оку-ражи- о
(ovoryhiio) послодав-ц- е
да оелабс спадикате рађе
него uito on појачао руку
радника у рсшавању (споро-ва- )
са послодавциха.
Овде су неЕолнЕО тнх опа-сни- х
у предлогу:
Отстраи.ује се обавеза по-слодав- ца
да воде преговоре
(у споровнка са радипцима
и радничЕим уаајана) па
леи, добар начпн. У новп за-кчз- н
се иеук.1.учује сву ипду-стриј- у
(свн радовп), иего са-v- o
трапспортацпја, водпи
транспорти п рударство. Но-С!одап- ац
иоже тражптп да
спадакаги (уааја) сваке го-дп- не
подносе податке о сво-је- м
стану члавства за нозс
цертнфакате (дозвате за пра-в- о
пословапл), ouoryhyjyh'i
па тај иачин успоставллас
Еомпанискпх унпја пли про
тивнпх vaiija. Нова Закоп he
ограаичптп услове за упаси-ваа- е
чланова (уппје) иа vou-папнск- е
премлје. Компаапје
могу током a,t.ie годнне бнтн
у преговориуа, а да ие пот-паш-у
уговор, н онда да загро-з- е
уппсЕои праву пословапл.
ЈЕДИНСТеО КАНИДСКОГ НАРОДА У БОРБИ ПРОТИВ
ЛРЕТВАРАЊА КАНАДЕ У БОЈНЕ БАЗЕ
Главпп директор просвете
Радпичкс прогреспвнс пао-тпј- е
у Канди, Степли Б. Ра
jqicou, одржао jc у среду ве-ч- с
у Торонту зпачајпо пре-даваи- е. On je иарочто под-вуса- о
важност зајсдннчке
акције Сп Си Еф п Радпи-чк- е
прогресивне паргнје у
кародпој борбп протпв кру-лин- х
иокопола н "за досде-дп- у
полптнку мира ICana-дс- ",
пагласујуЉи да је то од
питалног нптсреса за парод
otic зсм.гс.
"Спол.на иолитика Кннго-в- е
владе, која је изражена у
попом
војпом пакту и сумирана у
недавиом говору потсекрета
ра Л. Б. Пнрсоиа, jecie угро-жаоајућ- а
постојаности једнн-ств- у
Уједпиеиих нацнја и
свстском мпру", рекао је
Рајсрсон.
"Умесго јединства Велике
тројнце као тсмелх УНц Ми-кенз- н
Книг активно загова-p- a
imixob раздор." Кинг "ак-тује- "
у тоие правцу ynocchii
полнтнку Лнгло - алерпчког
војног савсза, која јс инспи-рисап- а
од Чсрчила. Следсћи
ту полнтнку Кннг став.га
"Канаду па пошуно распо-.larai- te
америчком ратиом
изјаву Си
Си Еф-овск- ог мииистра no--
КЛИКУ У ТРЕБА
у
И
СВ0ЈА
сннднкатн
оп
рсшаваи-- е
к.1азула
" Тбронто," Онт. — Ургнра
се на све чланство сппдпка-т- а
у саџиницама да пступе на
нзборе за прогрссивне спндп-калн- с
каидидате.
Сада спадикатима у граду
углавном руководи бирократ-ск- а
iwiiiEa чијн јс рекорд
скандалозаи. Нскојико месе-ц- н
назад установ.гсио је да је
украдено 18.000 долара којс
су члаиови тсшко зарадилв u
билн уплатклн у своје сии- -
дисате. Узрок томе јс што јс
успоставл-еи- а таква нсодго- -
Носшдавци хогу у свако до-б-а
заговаратн компаниске
синдикатс сем опда када се
прсговори налазе пред "Ла-бо- р
{елсша борду."
Ово јс шта радиици треба-ј- у
у повом закоиу:
"Да се онемогупи органи
зовак.е конпаииских уннј).
Да сс одредн време преговора
н да процед"ра о захтсвииа
аутоматски ступа на cuarj-с- а
цсртификатом у току ие-рио- да
преговора. Да се обаве- -
же послодавце за плаЛаае
днсвпнца радничкии члано- -
вииа KOMiitcTa за оно време,
док се налазс на преговорим.
Да сс забранн
индустријп протпв радниш-тва- #
угрожаван. и претн за-гиарап- -ем
посла,
фабраЕа п rove слпчно. Нра-в- о
сапдпЕата да траже и до-би-ју
цертнфиЕатс (дозвшу)
да могу пословатп за коЈе се
иађе 25 посто упослепих рад-ни-ка
у дотпчном предузепу.
Да Bchiuia гласова од тога
процеита може одлучптн о
дозволп.
To се у главвон каже у ro
ue СПНДИЕХТНОЈС ЛНСТу у В€- -
311 поЕушаја предузећа да се
уведс такав раднпчкп закон
који бп стварво
в овемогупавао легално де-лова- ие
ралвпчЕпх спидиката
в o Tosic шта бл још требало
уветп у постојећи радввчси
закон, којп је доиешен тоеоу
овог рата.
ллпривреде у Саскачевапу,
Наета, којп је оштро крп-тиЕов- ао
АмерпчЕО-кападск- п
војпп пакт сао опаспост no
мир, Гајерсоп је рекао:
"Постојп потпупа осиова
за врло шпроко радпичсо п
народпо једппство против
аолптпке милптзризацнје са
страве срупиог капитала,
аротив претваранд овс зс-и- ље
у патпу базу скспанзно-ниси- а
Вол стрпте и упропа--
БИРОКРАТСКУ СИНДИКАТИМА GAT0BA
ЗАМЕНИТИ ПРОГРЕШШМ
захтеви
шпијунажа
преиештан.СЈ
забраапвао
штавања сувсренитета и бсз-Седнос- тп
Кападе. Каиаћаин
xohe прнјатслство са Совјет-скн- м
Савезом, а нс антн-Со-вјетк- у
полнтику; онк xohc
испуилваае рсзолуције Уј;-дшвен- нх
иација о редуцнра-и.- у
наоружа.а (за коју је
Капада гласала), а ие за вој-н- с
скспаизијс.
"Борба за мнр иеодвојсна
је од борбе а домаћем фрон-t- y
протпв моиопола. Раднн-чк- о
и народпо јсдннство за
noepaheibc цена иазад, за
прнстојие плате, доморс, со-цнја-- но
осигурашс — једиин
је одговор прогј)аму Дру-а- ,
Дуплеснја и Кннта н еко-иоиск- их
кра.ква за којс они
говоре. Јсднпство Сн Си Еф
и коиуинста, н антифашн-стичк- а
народна коалиција за
прогрес и сталии мир — то
су витхте потребе Канадс
данас."
ворна адмниистрација Koja'je
to oiioryhiua да сс догода.
To је само један спмптом.
Никасве мере сс пс подузн-мај- у
за повишнцу плата иако
су контрактн повол.аи.
Ппрократска Елика чак ко-ч- п
н изборе. ICniEa која коп-трола- ше
снадиЕатс подуза-- а
мере да спреча правалнс
изборе комитета н азбор но-штев- их
каадпдата. Та маши-в- а
јс онемогуппда двојици
вапредввх кандадата да се
каидпдују иа основа певаж-ни- х
техначкнх недостатака.
Она нна главву подршку од
реакциоварца Давида Ду-бинско- г.
претседника "На-тернешев- л",
окорелог испри- -
јатсга. СовјетсЕог Савсза, пе-вријате- ла
демократске Иол.-ск- с
п друшх дсиократсЕнх
европских земалла такође и
велпЕог противвиЕа Совјет-се- с
Украјиве н Совјетског
Савеза уовште. Тавав јс, ра-зум- е
се, а протпв демократп-ј- е
у сшгдикатима.
Јсдинв пут за аз.1аз нз оа-б- е
ситуације у синдикатнма
пронзва!ача сатова овде у
Торонгу, јсста да се азабсру
прогрссивви кандидати у ко-мит- ет.
Ургира се ва прогрс-снвн- е
увисЕе члановс да иза-ђ- у
ва пзборе н гласају за
прогресввне Еандндатс.
Бројно стање Комуши- -
чких партија у свету
Лондои, 26 феб. — На
ЕОхунистпчЕој ковферевцајк
соја је одржава у Ловдону н
сојој су врисуствовалв прег-ставвв- цп
свих Комупистк- -
чевх нартпја пз домпапоиа
п брнтанскпх Еоловвја взја-влев- о
је да давас постоје 67
комунпстпчЕнх партпја у
свстј.
57 од овпх КокупиствчЕпх
партпја иају члавства 18
мнлвова и 500 хнхада. У тај
број ввсу се урачупале Ко-мувиств- чЕе
партпје Југосла-ввј- е,
Албанвје. Фнлипина,
Индонезпје, Португала в
члавова, фравцусса
п Нталвја 2
шплвова п
Грчки народ грчка влада
су два супротна контраста
(Спецнјалио Српском Гласипку)
Нише: В. ЛЕОНТЈЕВ
Комисија Сапста безбедво-ст- и
за нспитипам.е ситуације
па ссвериии границама Гр-чк-е
почсла јс својам радои
у Лтшш. Као што јс уопвгге
позаато, грчка влада пастојп
да докажс да су кривци ио-гранача- ах
пнцидсиата соја
су сс одагра.1и послсдаах
мссеца, Албаннја, Југослапн-ј- а
а Бугарска, којс су тобож
указалс ннлнтариу помоћ гр-чка- м
гсрилцпиа. Иретставаи-ц- н
дсмократских балкапских
држава азасли су праву прн-род- у
дога!;аја. Факта убед-лав- о
доказују, да су кравцм
пограанчнах инцидсиата шо-вааистачк- а
слсмсата грчкс
армијс, а да је гсрилска ио-кр- ст
у Грчкој борба самог
народа протав рсакцпоиарно
Цалдарис Максамоса плад-ко- ја
сс ослап-- а аа страиим ба
јоастама. f Фактн такођс убедљаво ио-казу- ју
да грчки аарод који сс
херојски борно протав фаши-зи- а
заслужујс бол.у судбнну,
on jc азоловаи од
источчжс томс што нрава
lie а Централнс hBponc
свсрп полатачках а економ-ски- х
одиоса.
Носледп.ах мсссца грчка
ионархистачка штампа била
je acnyiLciia огавшш клевет-аачки- м
ааиадииа противсло-всискп- х
држава, протав Сов-јстског-Сав-
сза Атааскенот
ваас су сковале бајку о аа-водн- ој
"пЈШТиваоста" a "ае-прпјател.ск- ом
расположеа.у
према Грчкој са страас
СССР-- а н свих словспсках
аарода. Папримср, грчка
штампа је тск псдавао об-јава- ла
говор гсасрала Вснст-сапас- а
Кстссасп, шсфа вала-тарн- ог
иодручја
an. у којсм jc он дозвошо
да устврда, да "папславнста- -
чис itiC uuyi: идс jiut ii'u--
Припреме нову омладин-ск- у
пругу Шамац-Сарајев- о
Београд. (Таајуг) Са
прпб1ижсиси npaieTiie гра-ђевинс- ке
ссзопе у чатавој
Југославпја вршс се све жа- -
ИЗГРАДЊЕ МАШИНСКО- -
ТРАКТОРСКИХ СТАНИЦА
У ФНРЈ
Нова Сад. (ТЛНЈУГј --
Само у току 1946 годаае
у Југооаввја је осповаио 90
машинско тракторскпх ста-аиц- а
којс су paciiopcbcae no
свнм аароднам рспуолика-ua- .
За азградн.у зграда ва-шппско-трактор- сЕнх
станица
народне досада су да-л- е
97 малиона данара. У то-к- у
нрошлс годанс при ма-шипско-тракторс- Еам
стапа- -
цама је
курссва аа којнма је ус-пособлс- но 2.320 траЕторц-ста- .
Машапско-тракторсЕ- е ста
ЗАТЕГНУТИ ОДНОСИ МЕБУ
гресмсви од обадве партије
Демократске а Републп
каиске, затражао је од
брптавске да сместа
в касапјс тражао уселлвап.е
Јевреја у Па.1сстапу. Бевап
је да је Трумав по--
шваваје. Шесваест иомува-- 1 дОЗВола уселавав у На-тес-стпче-
вх партиЈа у ЈужноЈ тт г хмервцв 6poje Ј L
вова. увлучпв в Јс "апао "а да се
у КомувпстпчЕа полптачкам мо-партв- ја
Брвтаваје ама 43.-- 1 тавима када је прва nyr, a
l mii- -'
двов 300.000.
225.000. ,
и
-
иамерио
—
-
одржапо вашс струч-аи- х
—
т .
.
тив Грчке, да "Русија xohe
да 3U е Трасу, Македопи-j- y
п пзвеспа грчка острва."
Свс ово дпвхе бупцаа слухи
ци.мвпиа шовиапствчЕвх оп-тужа- ба
протпв јужвих сло-вепсЕ- пх
земалл.
Да лп је уопгатс потрсбпо
доказнпатн да та слеветпнчка
пропагапда протпврсчи чнк.с-ннцам- а.
Одавно је добро по-зва- то
да Совјетски Gibc3 a
савц-его- в народ oceha са вс-лнк- пм симватајама преиа
храбром и слободољубавом
грчком народу. Русија a счо-вспс- ке зсмлс Балканског Ио-луостр-
ва
су повсзаие са Грч-ко- и
услоиснама п.иховс зајс-днич- ке
борбс за емапцииаци-ј- у
од турског јарма. Хсрој-ск- и
отпор грчког народа ата-лијапск- им
а нсмачкнм фаша-стпчки- м
агресорима створио
јс и сампатнју са
страас аарода СовјетсЕог Са-всз- а.
Совјстски аарод је пра-тн- о
са узбуђеи.ем а дубоЕаа
спмпатијама храбру борбу
грчкнх гералаца против хат-лсровсЕ- пх
окупатора.
демократскпх земал.а iionohii
Ислопопесе- -
за
власта
владе
Али сопјетска народ нс мо- -
у.рахтку азмсНу аарода Грч- -
ке, Kojeu одајс лубав a по--
штоваае, а режама eojii jc
сада у Грчкој. ГрчЕ народ јс
познат кроз историју по сво-јо- ј
л.убава за ио-шгичк-
ом слободои. Он a сада доказу-ј- е
ту лубав својам траднција-ма- .
Упркос окрутог lepopa,
orT)OMiia"Behiinarp4EOr na
пода ластавл--а борбом за сво-j- a
демократска права.
СовјетсЕа народ а сада ве-РУ- Јс
да he грчЕа аарод, када
пајпосле добпје noryhiiocT да
слободпо израза своју желу,
изабрата прогресавау, демо-кратсЕ- у
форму владаванс.
Пут у дсмок]ат11Ју је пајса-гурнај- ц
пут Еонсолндацаја
добрах суссданх одаоса мс--
}у vuiim иариднма.
в te прппремс за вочетак ра-д- а
н а Охладавској прузи
Шамац-СараЈсв- о.
У кпогнм местпма сарајсв-ско- г
ОЕруга ech су формара-- и
с овладаиске радие брага-д- с,
Еоје врше naite припреме
радова. Једва радпа брвгада
у Висоеов радп иа астовара-њ- у
материјала за градиу
п pyre.
Народиа студевтска омла-дин- а
Тсхвачког факултета у
Загребу обавезала се да he
азградитв пацрте u учество-ват- и
у изгради.11 37 железаа- -
чкнх сталица на прузн. Овој
обавезн придружнлп су се
и професорн архитеггоасЕОГ
отсека Техничког фаЕултста.
иице успоставиле су теспе
везс са селачЕпм радпвм за-друга- иа,
наЈочнго у Ауто- -
номвој восрајиви Војводн-- п
где обраћују целоЕуппу
задружву зеил.у
Л0НД0Н0М И ВАШИНГТОНОМ
ТаЕо су аастали затешута
олноси измећу' Лоплопа в Вашввгтона no питаиу Иа- - _
вају пзвеспн дпмломатсЕк
у Америци в Брпта-пнј- а
окараЕтерпсатп једноч
врстом доЕаза да не постоји
тајвп војви уговор међу Аме- -
рпсом н Брвтавијом. Међу
тим, то никога nehe убедвти.
У ВЕЗИ ПАЛЕСТИНЕ
Ввшанктоа, 27 феб. — кварво брвтавсЕе рачуве у
Претссдввв Труваи, Еојег су, Палествнв в да трчи за је-ка- ко
сс саопштава аз Ва- - врејсЕим гласовпиа подупи-шааЕтоа- а,
подупрла еов- - pyha усалеваве Јевреја.
говорао
491.800 чла- -'
130.000 Трумана
бразвлсЕој. руководпо
иии
зз)
поштоваи-- е
круговв