Nase Novine, May 25, 1983

              h -- ., мл """av-- p ч if i '; )'
- --1 I
,' ,Xvi'';t7' " 1 i M '- -' r t l I' ( It J' , Л
( I I Г 1 , ' ' ' ' ,t Г i I e ft
Dopstem pojmu ljudske
I i i "1 i lj @
(Nastavak iz proslog broja)
Ae smemo se nikada udauriti u
dobrobit u svrhu samo svog sop-stven- og
malog Iivota jer demo tako
postati robovi njegovih odredenih
tokova koji mogu da nas zavedu da
na kraju postanemo robovi stvari bez
svesti i razumevanja za bilo koga i za
bilo Sta uokolo osim nas samih.
Kako demo u torn sludaju znati da u
mirnom sundanom danu u kome se
igraju upravo na§a deca, nema crnih
pretedih oblaka koji dolaze sa strane
i podinju da zamraduju vidik ako
odbijemo da otvorimo o6i i vidimo
im priblilavanje. Kako demo u torn
sludaju da na vreme upozorimo i
sklonimo svoju decu od opasnosti i
od nepogode. A deca su budude
generacije — sve budude generaci-je- ,
ne samo jedna odredena. Sve se
dakle svodi na svest da voleti svoj
sopstveni livot ne treba niukom
sludaju da nam bude jedini cilj i
pravac. Voleti ljudski livot kao
pojam, kao jednu celinu svih Iivota
zajedno, prvi je korak humane i
zdrave ljudske svesti. Prvi je korak u
opstanku i bududnosti naSe ljudske
planete. Jer gde bi nas odvelo kada
bi brinudi samo o sebi samima sve
se viSe ogradili i udaljili jedni od
drugih, Hi kad bi recimo dak podeli
da smiSljamo nadine i planove da se
jo$ vi§e udaljimo i ogradimo Hi da
dak odemo tako daleko da uniStimo
druge u svrhu samo svog sopstve-no- g
postojanja. Gde bi to odvelo
celokupni ljudski rod nije potrebno
ni zamiSljati, jer je vrlo jasno svima
nama koji smo svesni do kakvih su
(razornih) sredstava doSle pojedine
grupe Hi dru$tva — narodi, ba§ u tu
pomenutu svrhu samo svog sop-stven- og
opstanka, bez mnogo
razmisljanja i brige za druge ljude
uokolo sveta.
I opet da se kale, tu pojedinac Hi
pojedinci mogu da udine mnogo
razvijanjem svoje ljudske svesti,
razvijanjem ljubavi pored sebe i
prema svom blilnjem isto tako.
RazmiSljanjem o potrebi i pravu
svakog ljudskog iivota — ne samo
svog sopstvenog. Jer kad bi svi tako
razmiSljali ne bi vi§e bilo valno gde
na kojoj tadki sveta livimo, jer
mozda ni granice ne bi viSe bile
potrebne. Bili bismo sigurni i mirni,
puni pouzdanja jedni u druge, jer bi
nam osnovni pokretad naSih misli i
osnovni motiv naSih radnji i dela bila
uzajamna ljubav i poverenje jednih
u druge. Tada bi lep sundan dan
bio posmatran kao prirodna pojava u
okviru odredene godiSnje sezone Hi
trenutnog vremenskog manifestova-nj-a
— a rulan dan isto tako. Tada bi
potpunije i bolje mogli da ulivamo i
ujednom i u drugom. Da potpunije i
bolje iz oba uzmemo ne§to pozitiv-n- o,
da izvudemo koristi i prednosti
jer bi u naSoj ljudskoj svesti i misli
neokupiranim stradanjima blilnjih i
uniStavanjima, bilo mnogo viSe
mesta i prostora ne samo za
pomenute pojave lepog i rulnog
dana, ved i za toliko mnogo drugog
Sto je u nama, Hi izvan nas samih,
Sto nas zaokuplja Hi okruluje i Sto je
vredno naSeg razmiSljanja i palnje.
Tada bi idila lepog dana bila
potpuna, a naSa pasivnost prevazi-den- a,
jer bi se odavno utopila i
— Uz pes m u —
Pi§e:JELENA §AULA "'
Nigde odmora
U pesme zoni niti u snu —
Hiljade nepotrebnih
Smrti me gu§e
Hiljadu otrovnih zmija
Misao ujeda...
Ovaj je svet sam sebi tiranin.
Hiljade krikova mi nodi zalivaju
Kako mogu u njoj odi da odmorim
Hiljade mi smrti mozgom haraju
Kako mogu da ih se oslobodim —
Kako mogu da pevam, dajem odu
nodi
Kada me u svoju bezbrilnu poru
smesti
Dok mnoge druge jutra vi§e nemaju
0, jesam li i ja greSka Iivota
oiH&wrmmw.nm-- - 22233E
izgubila u zdravim strujama i trepe-renjim- a
iivota koji nas okruluje i
koji je prulen na dar podjednako
svima.
Mislim da gajenje ovakvih misli i
ubudenja o opStem pojmu ljudske
svesti i opStem pojmu gajenja
ljubavi medu ljudima, ne treba ni
jednom pojedincu da se specijalno
pripisuje kao pripadnost, recimo
neke politike, kao pripadnost neke
odredene grupe, partije I slidno
tome. Mislim da gajenje ovakvih
misli treba da u sebi prepozna i nosi
svako ljudsko bide kojeje sposobno
da izvan sebe i svojih lidnih potreba
vidi, pozna i prizna druge — svoje
bliznje — koji ga okruluju, koji
imaju iste potrebe, ista stremljenja i
po osnovnom pojmu ljudskog Iivota
koje je rodeno u svrhu da zivi —
kome je ta svrha na prvom mestu i
namenjena, koji zato imaju isto
pravo na sve dobrobiti Iivota gde je
pojam sunca i njegove toplote na
prvom mestu kao pojam mira i
slobode bez kojih livot ne mole da
se pravilno razvija i napreduje.
ZaSto bi trebalo da nas ostave
ravnoduSnima patnje blilnjih Sirom
sveta, patnje i nihova nepotrebna
uniStavanja, jer verujem da njihovi
UJEDINJENI NARODI, Tanjug - Duboko
zabrinuta sadaSnjom svjetskom situacijom I
njenim dalekoseinlm posljedicama, ako
hitno ne poduzmu eflkasne mjere, grupa
drzavnlka razvijenih I zemalja u razvoju je
pokrenula novu medunarodnu inicijativu za
unapredenje svjetskog mlra i razvoj'a.
toj grupl se nalaze bivSi predsjednici
Senegala i Kolumbije — Leopold Sengor I
MiSael Borero I bivSi premljeri Vellke
Britanije, SR Njemacke, Japana, Rumunjske
i Tunisa — Edvard Hit, Helmut Smit, Takeo
Fukuda, Manea Manesku I Hedi Nouira. Prvi
sastanak nove grupe odrzan je u Becu.
Kako je ovdje saopceno, na torn sastanku
je predsjednika izabran bivSi generalnl
sekretar OUN Kurt Valdhajm, a general-no- g
sekretara Bradford Mors, sadaSnjI
administrator najvece specljalizlrane agencl-j- e
OUN razvoj UNDP.
Osim "Rimskog kluba", koji se specijali-zira- o
za prognostlfike studlje speclfl6nlh
Hode li sutra red na mene dodi
U kolonama nedulnih koje ubijaju.
Telesa mrtvih mi se pridinjavaju
Sa svih stran a da me okruluju
U marSevima optuzbe da priiaze —
Daleke strane sveta Istoka
Daleke strane sveta celoga
Skupljaju se i ponovo Sire
Preko granica najvedih krvi potoka
Kao da sam im ja uzrok i posledica
Kao da se zbog poStedenng mog
Njihove vekovne sudbine ne mire —
Dok za mene nigde utehe. . . nigde odmora —
Hiljade nepotrebnih smrti me guSe.
шјјгуугтатагл.ј.мшјтдд IVFF"
fivoti nisu neprikosnoveno pravo
njihovih zemaljskih lidera i drlavni-k-a
koji desto upravljaju ljudsko m
sudbinom — jer ako demo da idemo
do kraja ove nazovimo filozofije, —
nijedan pojedinac nije birao gde de i
na kojoj tadki sveta da se rodi.
Sigurno je da torn sludaju recimo
ni jedna majka ne bi izabrala da livi
tamo gde de joj iz sopstvenog
narudja oteti i ubiti dete koje Jos'
nema ni pojma niti naravno svesti
gde zivi, gde se nalazi, Hi §ta se
uokolo njega, Hi sa njim samim
upravo dogada. A neko drugi je ved
odludio da ono treba da umre, da
njegov livot nije potreban na ovom
svetu. Ima li tu logike Hi zdrave
ljudske svesti, neka svako odludi
sam za sebe, ali ljubavi prema
blilnjem — pa dak ni torn nedulnom
tek stvorenom ljudskom livotu,
svakako da ni blizu nema. A ipak
svugde, ma gde mi liveli, ma na
kojoj tadki Hi pros toru ovog is tog
sveta, druStvo od nas trail da
budemo pozitivna, Sto de redi is-prav- na
bida jednom opStem smis-l- u
redi. Molemo li to zaista biti do
kraja i potpuno, ako smo ravnoduSni
§ta se dogada izvan naSeg uzanog
livotnog prostora. Molemo li biti
Ш$Ш ш Езј тш ш Ш
iz
U
za
za
za
u
u
globalnih problema, i "Brantove komisije",
ja se zalaze za dljalog Sjever-Ju- g, ovo je
rva inlcijativa koja okuplja iskusne svjetske
drfavnike s ciljem da se akclono potakne
unapredenje svjetskog mira I razvoja efikas- -
nljim koristenjem OUN.
Istl6u6i da vecina dosadaSnjih konferencl-ja- ,
studija i rezolucljao svjetskim razvoj nim
pitanjima nije dovelo do efikasnih politickih
odluka, inicijatori ove nove akcije smatraju
da Ujedinjeni narodi mogu I treba da
od Igraju ve6u ulogu u rjeSavanju vellkih
problema s kojima se £ovjecanstvo suocava.
Njihova je namjera da u toku ove godine
okupejoSveci broj svjetskih drzavnlka, kako
bi se osnovao akcionl komltet sa zadatkom
da predlozi prave akcije o speclflCnlm
pitanjima I sugerira kako da se vlade,
organlzacije i svjetska javnost vise mobllizl-raj- u
na vece korlStenje mogu6nostl, koje se
u rastuboj meduzavisnosti pruzaju za јабапје
svjetskog mlra I razvoja.
April 6,1983, NASE NOVINE --7
Jolena Saula
pozitivni u punom smislu redi ako se
trudimo da nikog oko sebe ne
ozledimo, ako se trudimo da ne
uzmemo i ne otmemo niSta tude...
da ne ugrozimo nidiji lidni livotni
pros tor uokolo nas — a treba da
ostanemo pasivni Hi ravnoduSni na
sve ovo i slidne pojave uzurpiranja i
ugrolavanja ljudskih prava u jednom
Sirem prostrornom, izvan granica
jedne zemlje — pojmu.
Svako ko se zamisli o ovom
upravo redenom, videde da tu neSto
nije u redu — da se pozitivno bide ne
mole biti samo u jednom malom, da'
tako kalemo ogranidenom obliku.
Tu je negde usput poremedena
harmonija shvatanja i pojmova lju-bavi
i ljudske svesti i ljudskih
oshovnih prava na prvom mestu.
Naravno sve ovo neko mole da
nazove idilidnim, "poetskim" pos-matranje- m
stvari, da ih smatra
prevazidenim za ovo naSe nazovimo
ga "moderno vreme", gde niko nema
vremana za nikoga drugog osim
sebe i gde se svi vrlo brzo za sve
opravdavaju problem ima svog vlasti-to-g
zivota i lurbe tog istog Iivota,
diji smo izgleda svi robovi u ovom
trenutku. Ali opet, §ta bi bilo loSe u
tome da svi imamo pomalo "pesnid-ku- "
duSu i da sa vi§e idilidnosti
polelimo da imamo i na kraju dak,
pokuSamo da stvorimo jedan bolji,
za 'sve ljude sredniji livot i svet.
ZaSto bi bilo sramotno gajiti jedna
takva, opet da kalem, "pesnidka"
osedanja, koja tele ka mirnijem
lep§em,produhovljenijem i na kraju
samim tim osmiSljenijem pojmu
Iivota za sve ljude sveta. Za sve, a
ne za samo jednu izabranu grupu Hi
narod koji iz nekog razloga lele da
misle i veruju, Hi to u stvari dine —
da su oni bolji Hi vredniji — da su
oni izabrani da imaju neke specijal-n- e
privilegije oduvanja svog sdp
stvenog Iivota, bez obzira koliko je
na sve strane sveta nepotrebnog
uniStavanja tih istih i po svemu
slidnih, a osobito po pravu —
neprikosnovenom pravu svih rode-ni- h
bida... Iivota... ljudskih Iivota
— uokolo nas.
OTKRIVEN
EOUGALAKTlCKI
WASHINGTON (AP) — Grupa amerlCklh
astronoma je otkrila golem medugalaktlcki
oblak plinova, nekollko puta veci od
МИјебпод puta, u kojemu mozda lezl
rjesanje zagonetke o evoluciji svemlra.
Oblak je udaljen od Zemlje oko 30 milijuna
svjetlosnih godina, a otkrlven Je pomodu
radio-telesko- pa kod Areciba u Portoriku.
Po miSljenju americkih astronoma, 6inje-nic- a
da se oblak do sada nije raspao,
usprkos njegovoj rotaciji oko vlastlte ose,
ukazuje na prisustvo neke vrste "nevldljlve
mase" koja svojom gravitacijom ne dozvolja-v- a
molekulama plina da se rasprSe po
svemiru. Ukoliko bi postojanje ove "nevldljl-ve
mase" bilo potvrdeno daljnjim promatra-njim- a,
morale bi vjerojatno biti revidlrane
procjene o ukupnoj masi svemira koji je,
kako mnogi ибепјас! pretpostavljaju, nastao
u takozvanoj velikoj eksploziji prije petnaes-ta- k
milijardl godina I otada se diri.
c