Nase Novine, November 04, 1981

              ,1' v ' " - V V) " --V H
, rtK" 4-i- "
ГЈ
Miigf-'- n 1г.Дм £2sa лдВ№а шзЗУ' чјлЖјјјвиздји
VOL. 50, N0. 32 (471) TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, SEPTEMBER 23 1981 50 CENTS PER COPY
Preko 250 hiljada ljudi i
zena doSli su u Washington
da bi licno ulozili svoje
proteste protiv Reaganove
politike, koja je uprena
protiv radniStva.
Organizatori ove do sad
najmasovnije demonstracije,
Атепбка federacija rada i
Kongres industrijskih
radnika (A.F.L. i C.I.O.),
nazvali su je Dan Solidar-nos- ti
i izjavili su da je ovo
samo podetak u prikupljanju
raStrkanih grupa nezado-voljni- h
Reaganovom poli-tiko- m.
U protestnom marSu
u6estvovali su predstavnici
vaznijih unija Sirom Amerike
i vode i Clanovi mnogih
organ izacija zena, Ameri-kanac- a.
poreklom iz La-tins- kih
zemalja, kulturnih
udruzenja, prosvetnih i nau6nih organizacija,
invalidskih druStava,
penzionera....
Predvodeni od strane Lane
Kirklanda, predsednika
radnidke federacije, kolone
su marSirale u savrSenom
redu nose6i transparente
koji su osudivali predsed-nika
i njegovu admini-stracij- u.
Ova demonstracija razliko-val- a
se od onih koje su bile
organ izovane protiv ame-ri6k- e
politike u Vijetnamu i
po tome Sto su ovde bile
zastupljene osobe koje
nikada ne bi poSle na pro-teste
protiv vladine politike:
stariji Amerikanci prevareni
Reaganovim obedanjima.
"Nisam radikal — rekla je
Mrs. Donahue, stara 58
godina — ali ja sam ovde
zbog Ronalda Reagana, da
svojim prisustvom pokazem
da njegova administracija
nema mandat da radi ono Sto
cini od Amerike".
Medu mnogim govor-nicim- a
bio je i senator
Edward M. Kennedy, koji je
izmedu ostalog rekao: "Pro-tivni- ci
Demokrata (Repu-blikanc- i)
mislili su da su
dobili mandat da uniSte
Federalnu vladu ionoSto ona
zastupa, ali mi verujemo da
6e velika ve6ina ameri6kog
naroda uskoro uvideti da je
ova sadaSnja filozofija vlade
strana naSoj istoriji i da je
protiv naSih zelja".
Lane Kirkland je reako:..
"Vi ste narod koji radi u
Americi, u fabrikama i
kancelarijama, na farmama, .
u transportu, odrzavate
zgrade, ufiite decu, negufete
stare i nejake, 6istite ulice i
branitezemlju. Kad neSto ne
ide kako treba vi ste prvi koji
osetite, osetite pre nego
politi6ari i oni koji imaju
previSe. NeSto nije u redu, a
vi dobro znate "Sta ne
valja".
Tony Bonilla, predsednik
Ujedinjenih latinskoameri6-ki- h
gradana, rekao je: "U
pohodu na Washington
marSirali smo danas da bi
saduvali dostojanstvo
Amerikanaca. Izjavljujemo
da nikada пебето napustiti
6asnu borbu u kojoj se ve6
tako dugo nalazimo. Od
drzave do drzave, iz grada u
grad i u najmanja sela i6i-бе- то da bi osigurali slobode
i prava koje nam garantuje
nas ustav i obezbedili da ga
neko ne razor i u ime ekstre-mizma- ".
Joyce Miller, predsednica
Koalicije unija zena, kazala
je: "Ne mozemo se ponositi
nacijom u kojoj se krade sa
tanjira Skolske dece. Ne
mozemo se ponositi Kon-greso- m
koji zakida od
siromaSnih, nesposobnih i
starih. Ne mozemo se
ponositi nacijom u kojoj se
kaze da malo bolesti od raka
ne Skodi ako proizvodnja
te6e. Ne mozemo se po- nositi nacijom u kojoj su
familije 12.000 Strajkasa
gurnuli u bankrotstvo i
обај."
Social Security Act
usvojen je pre 46 godina.
U Sovjetskom Savezu
najavili su odgovor na атепбки neutronsku
bombu. Ukoliko ona ude u
serijsku proizvodnju —
sustina je sovjetskog
odgovora, znaci da бе i
Sovjetski Savez imati neSto
sli6no.
Set sovjetske drzave
Leonid Breznjev, u zdravici
na ve6eri priredenoj gene-ral
nom sekretaru CK KP
Vijetnama Le Duanu, rekao
je slede6e: "Ali reci 6u sa
svom odgovorno§6u: mi
пебето biti ravnoduSni
prema pojavi sli6nog oruzja
(neutronske bombe) u
arsenalima SAD i drugih
ufiesnika NATO. Ukoliko se
to dogodi, onda ce sovjetske
oruzane snage raspolagati
odgovarajucom protivtezom
takvom oruzju".
Pre ovoga, Breznjev je
napomenuo da SSSR stalno
poziva na odricanje od
stvaranja novih "sve straS--
Nijedan predsednik Amerike
nije se drznuo da smanji
primanja oni ma koji vec
primaju socijalnu ротоб.
Jedino je Ronald Reagan to
u6inio.
Amerikanci nisu poveli
ovu borbu. Onajenametnuta
od strane njihovog pred-sednika
koji misli da ima
mandat za sve Sto naumi.
TeSko da 6e ameriCki narod
pristati da zrtvuje zakone,
prava i beneficije, za koje su
njihovi preci davali zivote.
refnjev
nijih vidova oruzja".
U Moskvi znaju za
demagogiju Reagana, ona
je providna i ostalom svetu.
Njegovo pozivanje na
razgovore zasniva se na
zeljama Pentagona da natera
Sovjetski Savez na trku u
naoruzanju, a da se pri torn
uvek vodi габипа o атепбкој
nadmo6i. Атепбка admini-stracija
i ne krije svoje
namere jer Reagan je sa tim
namerama i motivisao
odluku njegove vlade o
proizvodnji neutronske
bombe.
Reaganovi pozivi na
kontrolu naoruzanja evo ve6
osam meseci, u Moskvi kao i
drugde u svetu, dozivljavaju
kao blefove, kao ameri6ki
пабт da se dobije u vremenu
— kako bi se sa атепбке
strane pokrenula nova trka u
naoruzanju i kako bi ve6e
rashode za tu trku prihvatili i
ameri6ki saveznici u Evropi.
U Americi tuma6e kako
Sa protestne demonstracije protiv Reaganovih antiradni6kih istupanja
Pravnici traie
kainjavanje
zlo6inaca
Vancouver, B.C. — Kanad-sk- o
udruzenje pravnika
(Canadian Bar Association)
je zatrazilo da se povede
kazneni postupak protiv
ratnih zlocinaca i osoba koje
su pocinile "zlocin protiv
covjecanstva, bez razlike da
li su ga pocinili Hi ne u bilo
kom ratu u kome je Kanada
sudjelovala ili nije sudjelo-vala- ".
Racuna se da u Kanadi ima
vise stotina osoba
zlocin u proslom
ratu.
Na konvenciji Udruzenja
sudjelovalo je 2000 delegata. odaovara
Breznjev nije bio "tvrd" u
svojim izjavama protiv
neutronske bombe i sa tim
daju prvo onima koji msile
da 6e SSSR pristati na
podredeni polozaj u svetu i
po6i na pregovore sa SAD sa
slabijih pozicija. Neki su
o6ekivali da 6e Breznjev
najaviti protivtezu "neutron-ki- "
sa ne6im sli6nim.
Osvr6u6i se na politiku
Reaganove administracije
Breznjev je kazao: "Postav-Ija- j
udi sebi cilj biti јабј od
svih, ptetendovati na svet-sk- o
liderstvo — svega je
toga ve6 bilo u nedavnoj
istoriji i dobro je poznato
6ime su takvi pokuSaji zavr-Savali- ".
Breznjev nije precizirao,
naravno, kakvu je istorijsku
analogiju imao u vidu, ali
svako uporedenje vu6e sve
do onog — ko je izgubio
drugi svetski rat.
U Americi neki politi6ki i
(Nastavak sa st. 12)
.T=,=— г.-..г-— "'".~-- ~. . ——- - „ЦЈ,.-..,_,.г_--- Ј_ .ИСТТј?"""™1" ;"'™ .1м~~1Хгтшт—-ш..-.=ж..~- . --- --, J.;~- - , , t .- - ..T.. .. ,,r..,, - — - - - - --- -... ц ..... ............. ..-.--.-—-,.- .-.------.— --—-- ---— -—- -.—-