Nase Novine, March 14, 1985

              вааавжрааживш
MULRONEYEV
OMIRU
V svojoj novogodisnjoj poruci ka-nadsko-m
narodu prvmijer Brian Mul-rone- y je kazao
"Nema nicega vaznijeg ill potrcbm
jeg za vasu vladu nego da dopnncsv
smanjivanju opasnosti rata i una-pre- di stvar t raj nog mira
"Ja sam siguran da s vecmom vas
dijelim oprezm optimizam da ce
predstavmcidviju velesila uskoropo-nov- o direktno pregovarati. (Misli na
sastanak Gromika i Shultza 6. jamia-ra- )
"Mi znamo da ce se sporo napredo-vat- i
Iza Kanadu nije moguce da ucim
druktijc.
"Ah u nasoj je modi l nasaje odgo-vorno- st da iskoristimo svaku priliku
za novu i pozitivniju atmosferu.
"Mir je stvar za koju smo mi
spremni zajednickom obavezom da
svijet pokrenemo k zdravijoj civilizo-vanijo- j
osnovi za vodenje poslova"
Dobro reteno. AH dosad nije tako
radeno. Da li ce otsad biti drukdije?
Hi se samo zeli prikriti ono sto se po-duzi- ma
?
SSSR:
U Sovjetskom Savezu nova godina
je sadekana kao "vreme nade i
odredenih promena ka boljem".
Politicki komentator u Moskvi,
medutim, upozoravaju da "nade ipak
ne treba da budu pracene iluzijama".
"Pocetak godine bice obelezen su-sreto- m izmedu drzavnog sekretara
SAD Shultza i mimstra Andreja Gro-mika"
— podseca sovjetski nedeljnik
"Literaturnaja Gazeta". isticuci da
"taj susret moze da postane pocetak
konstruktivnih pregovora o citavom
nizu pitanja ograni£avanja trke u
naoruzavanju". Po misljenju toglista,
sledeca godina bi mogla biti "pre-lomn- a
godina i pocetak kraja kon-frontacije- ".
Slicna gledista l.nose i ostali so-vjetski
komentatori.
GLAD U AFRICI
ADIS ABEBA — Inicijativa pred-sjednik- a
SAD Ronalda Reagana za
znatnije povecanje americke pomoci
u hrani afri£kom kontinentu, koji pro-zivlja- va tesku ekonomsku i socijalnu
krizu, primljena je u sjedistu Eko-noms- ke komisije UN za Afriku (ECA)
s umjerenim zadovoljstvom. Ono se
izrazava stavom da se-kri- za moze pre-brodi- ti
samo dubljim promjenama
sadasnjih neravnopravnih ekonom-ski- h
odnosa.
— Prvenstveni zadatak afri£kih ze-mal- ja jest ublazavanje posljedica ka-tastrofal-ne
suse i spasavanje zivota
stotine milijuna ugrozenog zivlja —
izjavio je lzvrsni sekretarEkonomske
komisije za Afriku Adebajo Adeded-i- .
Medutim, on smatra da se bez su-radn- je
na duze razdoblje, bez ulaga-nj- a
u unapredenje poljoprivredne
proizvodnje, povoljnijih uvjeta kredi-tiranj- a, ukidanja protekcionistickih
mjera u robnoj pomoci, ne moze oce-kiva- ti skoro ozdravljenje africke eko-nomij- e.
POMOC LATINSKE AMERIKE
U
Brazil. Venecuela, Mexico l Kolum-bia- .
priskocili su ponovo u pomoc Ar-genti- ni
u otplati njenog duga. Iako i
same prezaduzene, ove zemlje pozaj-mil- e
su Argentini sto miliona dolara,
kako bi mogla da podmiri svoje zao-stal- e
kamate.
Iste te cetiri zemlje dale su krajem
marta tri stotine miliona dolara ar-gentins- koj Centralnoj banci, koja je
morala da isplati zaostale rate.
Argentina ocekuje da ce jos Medu-- i
narodni monetarni fond (MMF) dode- -
liti jedan "stand by" kredit u iznosu
od oko milijardu i po dolara.
ZBIVANJA U BRITANIJI
UPOENI HUDAMI
Navrsilo se tri stotine dana sukoba
izmedu vlade i najborbenijeg dela
radnicke klase Velike Britanije koja
nikad nije bila pokorena. Parafrazi-rajm- o
jos jednom misao lorda McMi-lan- a
izgovorenu u pristupnom govoru
u Gornjem domu kada je rekao da mu
se "srce kida" kada vidi sukobe iz-medu
policije i rudara tih hrabrih
Ijudi koji su u protekla dva svetska
rata pobedili Kajzerovu i Hitlerovu
armiju.
Vod Sindikata pozvao je rudare da
ostanu cvrsti i — "mi cemo pobediti"!
U toj jednostavnoj praznickoj poruci
Scargil je joS jednom podsetio vladu
da su pregovori jedini put za resenje
sukoba.
Vlada je sada pokrenukla novu
kampanju u nameri da razbije rad-ni£k- u
solidarnost i povrati veci broj
rudara na posao. Posle ponude bo-zicn- e
novcane nagrade koja nije bila
toliko primamljiva kao sto se oceki-val- o
(vratilo se prema vladinim pro-cpna- ma
oko 17.000 radnika na posao,
dok sindikat tvrdi da ih je bilo znatno
manje), rudarima je sada obecano da
ce biti oslobodeni poreza na zaradu
u prvom kvartalu ako se vrate na po-sao.
Propagandni letak poslat svim
radnicima po kucama daje samo do-dat- na
objasnjenja. Naime, kaze se da
niko nece biti prisilno penzionisan,
da ce se isplacivati visoke novcane
kompenzacije tamo gde se bude sraa-njiva- la
radna snaga i da ce svakom
rudaru biti obezbedeno mesto uko-lik- o
njegov rudnik bude zatvoren.
Pokrenut je jos jednom snazan pri-tisa- k
u nameri da se oslabi strajkacki
pokret i razbije njegovo jedinstvo.
Cena dosad je vrlo velika. U Scargi-lov- oj poruci ("ostanimo Cvrsti i pobe-dicemo- ")
tvrdi se da je sukob dosad
vladu stajao pet milijardi funti, 77 mi-liona
tona manje proizvedenog uglja
i devalvaciju funte prema dolaru za
viSe od 20 odsto. Funta je prodavana
na berzama po kursu od 1:1,14 sto je
njena najniza vrednost za poslednjih
10-1- 5 godina. Vladine procene o fi-nansijs-kim
gubicima upola su manje
— oko 2,5 milijarde funti.
Levo krilo Laburisticke partije po-krenu- lo je inicijativu da se napusti
dosdasnji mlak stav opozicijc i da se
rudarima pruzi cvrsta podnska. Nji-ho- v
poraz bio bi za nas tezak politicki
neuspeh — upozoravao je Erir Hes-fe- r,
jedna od vodecih licnosti levog
krila opozicione partije.
Yugoslav Weekly
Community Newspaper
1931 ft 1985
VOL., 54, NO 2 (634)
THURSDAY, JAN. 17, 1985
Uil. Ј_Ж dni lanit:
Agencija Canadian Press donosi:
Izdava£i knjiga u Kanadi su pozvali
Ottawu (konzervativnu vladu) da
potvrdi svoju spremnost da stranci
nece preuzeti industrije osjetljive za
kulturu.
I oni su uznemirili voditelje kompa-nij- e
pod udarom, Prentice Hall of Ca- nada Ltd.
To je torontska podruznica velike
americke izdavacke кибе Prentice-Hal- l
Inc., koju sada preuzima Gulf
and Western Industries iz New Yorka
za 706 milijuna (americkih) dolara ili
71 dolar po dionici.
Posto je Prentice Hall of Canada
dio pogodbe, Udruzenje kanadskih
izdavaca, koje zastupa 140 kanadskih
izdava£kih kompanija, zatrazilo je da
ministar industrije Sinclair Stevens
razmotri preuzimanje. Udruzenje se
boji da ce ta pogodba pasti u rupe
nastale poslije ukidanja Foreign In-vestment
Review Agency (FIRA) i
stvaranja novog manje restriktivnog
tijela, Investment Canada.
Predlozeni zakon predvida razma-tranj- e investicija koje se "odnose na
kanadsku kulturnu bastinu i nacio-naln- i
indentitet". U papirima Kon-zervativ- ne partije izdavanje je nave-den- o kao primjer kulture. Izdavacko
udruzenje smatra da ce razmatranje
Prentice-Hal- l preuzimanja pokazati
koliko Ottawa drzi do onog sto je obe-cal- a.
U saopcenju za stampu, izdavaci
navode da ce kupovanje kanadske po-druzni- ce
Prentice-Hal- l "znatno pove-cat- i
ucesce Gulf i Western (kompani-ja)
u kanadskim kulturnim industrija-ma"- .
DNR Koreja 6e ispoljiti "iskrenost
i strpljenje u ostvarivanju kontakata
i dijaloga" sa Juznom Korejom i "nece stedeti napore za uspostavlja-nj- e politickih razgovora na visokom
nivou". Kako javlja Hsinhua, to je.na
jednom mitingu u Pjongjangu izjavio
clan Politbiroa Radnicke partije
DNR Koreje So Jun Sok.
Miting je odrzan u znak podrSke
predlogu predsednika Kim II Sunga
za mirno ujedinjenje Koreje, sadrza-no- m
u njegovoj novogodisnjoj poruci.
FORMULA ZA
PREGOVARACKI STOL
Po misljenju srednjoistocnih pro-matrad- a,
najnoviji susret Mubaraka i
kralja Huseina u Akabi pokazuje da
su Egipat i Jordan odlucni u namjeri
da pronadu formulu na osnovu koje
bi uspjeli da okupe za pregovara£ki
stol sve zainteresirane strane u rjesa-vanj- u
palestinskog pitanja.
Pri torn bi svatko imao svoje obave-ze- .
Mubarak da nagovori Amerikan-ce- ,
mozda ak i Izraelce, da prihvate
pregovore, a kralj Husein da to isto
pokusa s Arapima. U Kairu se najav-ljuj- u
konzultacije i s Palestinskom
oslobodilakom organizacijom pred
odlazak Mubaraka u Washington, pa
se cini da ce iduca tri mjeseca biti
presudna u rjesavanju palestinskog
pitanja.
JUZNA AFRIICA KRSl
MAPUTO — Predsjednik Mozam-bik- a
Saora Masel optuzio je, po prvi
put javno Juinu Afriku da krSi pakt
o nenapadanju koji su dvije zemlje
potpisale marta proSle godine.
U govoru odrzanom prilikom redov-no- g
godi§njeg susreta s predstavni-cim- a
diplomatskog kora akreditira-no- g
u Maputu, predsjednik Мабе1 je
rekao "da postoje dokazi koji ukazuju
na кгбепје sporazuma iz Nkomatija"
i da oni potjecu "sa juznoafriCke i te-ritor- ija
drugih susjednih zemalja".
Kako javlja Reuter MaSelova pri-mjed- ba odnosila se na nastavljanje
aktivnosti pobunjenickog "mozambiC-ko- g
pokreta otpora" (MNR) koji je
djelovao u Mozambiku uz podrSku
Juzne Afrike. Sporazumom iz Nkoma-tija,
medutim, Juzna Afrika i Mozam-bi- k
su se obavezali da 6e odustati od
podrske grupama koje se bore protiv
vlada susjednih zemalja.
MUGABEOV POZIV
U novogodisnjoj poruci naciji, pre- mier Zimbabvea Robert Mugabe po-zvao
je sugradane da se ujedine oko
plana vlade da stvori jednopartijski
sistem. Narodna vlast u 1985. godini
treba da se konsoliduje pod vodstvom
vladajuce partije ZANU (Zimbab-veans- ki africki nacionalni ujedinjeni
patriotski front) — rekao je Mugabe.
On je kako javlja UPI najavio da ce u
februaru ili martu ove godine biti od-rza- ni
opsti izbori — drugi od sticanja
nezavisnosti 1980. godine.
Zapadnoafricke drzave su u§le u
novu godinu ocekujudi da im ona do-ne- se
pocetak privrednog oporavka,
vi§e kise i bolju zetvu, a pre svega mir
na kontinentu, "bez koga se niSta ne
gradi" — kako je u poruci naciji rekao
senegalni predsednik Abu Diuf.
, POZIV NA OBUSTAVU
MANEVARA
PJONGJANG — List DNR Koreje
"Rodong Sinmun" zatrazio je u od
SAD i Juzne Koreje da odustanu od
zajednickih vojnih vjezbi, planiranih
za pocetak februara — javlja Hsin-hua.
U komentaru lista se kaze da SAD
i Juzna Koreja trebaju obustaviti po-liti- ku konfrontacije i vojnih provoka-cij- a
i na taj nafcin pozitivno odgovoriti
na iskrenu zelju DNR Koreje da se
odnosi dviju Koreja poboljSaju. List
ocjenjuje da bi odrzavanje vojnih ma-neva- ra predstavljalo prijetnju miru
na korejskom poluotoku i cijeloj Azi-ji- -
VERA U NASTAVAK
PRIVREDNOG USPONA
Amerikanci se nadaju da te se pri-vred- na
ekspanzija u ovoj godini na-stavi- ti. Istina neSto smirenije, da te
jedan broj od onih 8 miliona nezapo-sleni- h,
uspeti da se zaposli, da te do-lar
i dalje biti jak i da mamutski bud-zets- ki deficit u meduvremenu nece
postati americki "finansijski Viet-nam",
kako se jedan ovdaSnji novinar
slikovito izrazio.
Mada se ne interesuju mnogo za
spoljnu politiku svoje zemlje, Ameri-kanci
ovog puta ipak pomno prate tok
zbivanja na liniji Washington-Moskv- a.