Nase Novine, May 25, 1977

              4
№
ri'f
Hi
1 a3
y
t
iiW'fr1WrtfWtWJi£frVMMi) ц А-.-
ч-.н ,— +i44y Д, 1--
-3-Ј'
'--г(П-(.-
ЛЛ''М-''нГ
ч ч Чц,чмл1 ~#!4fc"- -
У
'
P08U0ENA REP0RTA2A -- April 6, 1977 „I , , ,
w. ——
Lutanja i nevolje grupe sov--
jetskih Jevreja kojima se nije
dopalo u Izraelu
Ulica nosi romantlCno ime: Ulica
galija. Desetak staraca s rembran-tovski- m
llcima i pohabanlm odeli-m- a
ulazi u jednu dotrajalu vilu na
uglu. Na zidu natpls: "Prodaje se
apartman s p'ogledom na more".
Posetioci otvaraju vrata jedne
prazne prostorije. To je soba za
molitvu.
Refii iz Knjige o Jovu razleiu se
kao optuiba protiv Zapada, kojl 250
IJudi, zena I dece prepuSta njlhovoj
sudblnl. Dve stotlne I pedeset
Jevreja kojl su trailll — i doblli —
da se iz Sovjetskog Saveza isele u
Izrael, all im se tamo nlje dopalo.
Sada su ovde, u italljanskom
primorskom gradu Ostljl, u nekoj
vrsti tranzitnog logora. All, u svetu
viSe nema meeta za njlh.
U corsokaku
Rahela Ahec Ima 19 godlna.
Omalena, tamnoputa, tamnlh ofii-junezn- lh
crta lica. DoSIa je sa
Kaykaza. Pokazuje svoj grad na
jednoj karti. To je Nalflik, severno
od Elbrusa. Zemlja snegova, Suma
i vodopada.
— Sada viSe nlsmo niSta. Sve
zemlje Evrope i Amerlke zatvaraju
nam vrata zato Sto nismo ostall u
Izraelu. Zasad nas puStaju da osta-nem- o
u ovim praznlm кибата. Do
proleiia. A onda...
Pridruiuje joj se fietlrl-pe- t njenih
sunarodnlka. Jadaju se:
— Napuetlll smo Sovjetskl Savez
Iz razllCitlh razloga. Mnogi, Imaju
rodake'u SAD. Medu nama Ima
Ijudl kojl su se borlll protiv naciz-m- a.
U otvorenom plemu, sastavlje-no- m
na engleskom, izbegllce pri-ба- ји
8voje nedabe.
Nekoliko stotina njih napustllo
je SSSR 1973. godlne I naSlo se u
Beflu. Posetio ih je predstavnik
Izrael a i rekao Im:
— Dodite. Ako vam se ne
dopadne kod nas, otlci cete u Sje-dinje- ne
Driave ill u bllo koju drugu
zemlju.
Oko 300 osoba je prihvatllo
ponudu. Kad su stlgll u Izrael,
razocarali su se?
Zasto?
— Tamo je suvlSe toplo —
odgovara Grlgorij Litberg, 46-godi-S- nji
кгоЈаб iz Cernovlce, u Ukrajinl.
— Ne podnoslm takvu kllmu.
— Razllka u mentalltetu je suvi-S- e
vellka — kaze Anatolij Trezga.
Jedan drugi, s tuznim osmehom,
mrmlja: "Dobro je tamo gde nas
nema".
П
B
8
M
nЛ
Л ft
IHaa
— PolitiCka atmosfera I tradlclja
Izraela potpuno su nam strane.
Dve godlne su profile. Nezado-voljnl- cl
su napustlll Izrael. U Rimu
su zatrazill vlze za Amerlku i робеИ
su da Ih dobljaju. Odjednom, 15.
septembra 1975, do5lo Je do
preokreta. Pod prltlskom Izraela,
uznemlrenog ovim odllvom ljudi,
SAD su izjavile: nema useljavanja
za one Jevreje za koje se smatra da
su se "trajno nastanili u Izraelu".
To je borsokak. U apelu kojl su
izbeglice Iz Ostije sastavile na
ruskom kaze se i sledece:
"Isplatill smo Izraelu sve troSko-v- e
koje je Imao oko nas. Izraelska
vlada nas ne smatra svojim grada-nim- a.
Dala nam je pasos na Jednu
godlnu I nece da nam ga produzi.
Dok бекато ovde, deca nam ne Idu
u Skolu, detinjstvo im je upropaS-cen- o.
Sve jevrejske zajednice u
svetu odblle su da nam pomognu.
Zabranjeno nam je da se zapoSIja-vamo..- ."
Ceo svet je mesecima zatvarao
o6l. Kakva je to Sacica Jevreja kojl
nisu nl komunisti, ni obozavaoci
kapitalizma, ni cionisti? Jednosta-vno- ,
IgnoriSu ih.
Tada Je moskovska "Pravda"
objavila napis o njima. Pogledl su
odjednom poceli da se okrecu
prema Ostijl. Ima i zaSto. Pre svega
zato Sto, i pored potezanja svih
mogudlh krupnlh prlnclpa na Zapa-d- u,
б!пјеп1са ostaje: moze se. do-god- lti
da se dobar deo emigranata
posle tollkih lutanja vratl svojim
кибата, u Moskvu, u Kljev ill u
Lenjlngrad.
"Sre6ni" i nesrecni
PoSta u Ostijl je zgrada u laznom
апИбкот stllu, sa dvostruklm
krugom kolonada od crvenkaste
cigle koje okruzuju bazen od
plavog mozalka pod vedrim nebom.
U torn neobidnom hramu teleko-munlkacij- a,
odakle se, uostalom,
ne moze telefonski razgovaratl ni
sa Parizom, Ijudl бекаји da бији
odgovor bogova. To mesto progo-nezlldus- i.
Trideset-Cetrdes- et Izbe-gllc- a
sedi tamo od jutra do vefierl,
обекијиб! 6udo koga nema.
Prolaze deCja kolica sa plavim
krovom. Beba je ovde rodena. JoS
ima vremena da se zaplta ko je I Sta
je, all uz malo srebe stlbl 6e da do
svoje 21. godlne sazna da II Je
sovjetski drzavljanin, Hi italljanskl,
ill lice bez drzavljanstva.
— Da, agencija TASS i "Pravda"
naterali su Evropu I Ameriku da se
pokrenu — kaze jedna mlada zena.
— Onl su Ispri6ali Sta smo otkrill u
"slobodnom svetu". All, u Sovjet-sko- m
Savezu se veb pomalo znalo
o tome, jer smo plsali rodaclma i
Е2гаипа22иааааЕзеаеаЕа?зЕ2аа22г2еаЕа?2?2?2Е2?2е2аеагаЕзпе2?а?2?2е222ад
Mobile Home na prodaju
12x60, 3 bedroom mobile home, dining room,
kitchen, living room, 4 piece, 10x15 addition with
basement and new drilled well, septic system, lot
105x208 ft., school bus at door. Good fishing, 1
mile to shopping. Complete $ 36.500.
Call after 7PM and ask for Bill (Bogoljub Cor-tan- ),
934-266- 4, RR2, Tara, Ont.
R2rararararaF5raanP5nnnF2nnnE2QEQQDQQQQQQaaQQQQKQQaQE2QaQ&CKS
STANZAIZDAVANJE
Dvosoban Stan sa kuhinjom i zasebnim ula-zo- m,
za jednu ili dve osobe. Dolaze u obzir samo
muSkarci.
Adresa: 154 Rusholme Rd., (blizu College
St.)
Stan se moze razgledati samo cetvrtkom i ne-deljo- m
— ceo dan.
И
кч и
кч
n
a
И
И
-- I
a
кч
И
k
kp
ki
ka
КЧ
ИИИ
s
CI
k
0?
prljateljima kojl su ostall tamo.
Mnogi Jevreji sada manje zele da
dodu.
2ena se zove Sara Fejman. Ima
30 godina. Muz joj je liziiar. Imala
je miran zlvot, velikl stan, sigurnu
budu6nost. ZaSto je sve to napusti-l- a
da bi dozivela krah u ovom getu?
— Jednostavno sam imala zelju
da upoznam Ameriku. Ne zbog
visokih plata. Verujte da to nije
razlog. Ljudl nas dovode do
обајапја kad neprekidno uporeduju
zivotni standard u Sovjetskom
Savezu i na Zapadu. Тебко je to
uporedivati. A zatim, ja nisam
odgajena u ra6undzijskom duhu.
Prllaze drugi, odmahuju glavom,
kritikuju, dodaju svoje primedbe.
Sara nastavlja:
— Zapislte ovo Sto би vam геб1.
Trldesetoro medu nama Strajkovalo
je gladu da bismo skrenuli paznju
javnosti. Nikakvog rezultata. Ako
do majajo§ budemo ovde, to бе
biti dokaz da su Rusi u pravu kad
kazu Jevreji ma: "Ne idite na Zapad.
Njlhova obe6anja su propagandno
Zhiiii
Pre deset godlna, u Sjedlnjenlm
Drzavama je na svakih Sest alkoho-lifiar- a
dolazila jedna zena, a danas
na svaka tri. Prema poslednjim
procenama, njihov broj je ve6
dostigao cifru od oko dva mlllona, i
u stalnom je porastu. Isto tako,
broj emrtnih slu6ajeva medu zena-m- a
od oboljenja koja su, na ovaj ili
onaj паб!п, povezana s preteranom
upotrebom alkohola, porastao je za
poslednjih osam godina od 6,3 na
blizu 8 na 100.000.
Zbog ovih statistifikih podataka
— I prltieaka iz redova iensklh
organlzaclja — ponovo je usredsre-den- a
paznja na problem alkohoiiz-m- a
medu ienama u SAD. Tako su
za poslednje dve godlne, u viSe od
40 saveznih drzava obrazovani
specijalni organ) ili tela za razma-tranj- e
ovog problema, a Nacional-no- m
institutu za borbu protiv
alkoholizma, osnovanom pre pet
godina, stavljeno je u zadatak da se
posebno pozabavi uzrocima I pos-ledica- ma
alkoholizma medu iena-ma.
Jedan od razloga zbog kojih zene
u SAD u sve ve6em broju pribega-vaj- u
"dobroj kapljlcl", jesu, kako se
smatra, delimi6no izmenjena dru§-tven- a
shvatanja. "Odavanje р!би je
sada, u ve6oj ili manjoj meri,
postalo prlhvatljivo za zene", kaze
JORDAN
BANQUET HALL
,. ,;,' .... .—J———P—
inii'iMii мин im i впншииитиммиииимк) ту ir~~n — ги —гггггш ~тгггптгг тп "MlriliniijliljLliMuJI
Mohtva u sobi koja
brbljanje. Oni se interesuju samo
za svoje poslove".
MaliSani ostaju kod кибе, ili rade
na benzinskim pumpama, kao Igor,
koji Ima deset i po godlna. Noga
mu je u gipsu: oborio ga je auto.
Istini za volju, nije kriva Italija, a
joS manje opStinske vlasti u Rimu
ili Ostiji. Naprotiv, pomazu im
koliko mogu. All, to ne reSava
problem ovih ljudi.
Deset, dvadeset hiljada osoba
gura se po buvljoj pijaci u Rimu.
Sovjetski Jevreji imaju ovde svoj
kutak. Oni su najuredniji i najbolje
snabdeveni: р!обе s ruskim opera- -
sve vise
dr Lekler Bisel, koja rukovodi pro-gramo- m
za suzbijanje alkoholizma
u ruzveltovoj bolnlci u Njujorku.
"2ene mogu sada same da pose-биј- и
javne iokale a da ih niko samo
zbog toga ne smatra alkoholi6arka-ma"- .
Dezintegracija porodlce, je
takode doprinela ve6oj izolovanosti
I озебапји usamljenosti medu
zenamaa, istovremeno, do alkoho-la
se sve lakSe dolazi. Св&бв nego
Sto je sluCaj s muSkarclma, zene
koje se odaju pidu, obi6no "imaju
za uzor" nekog alkoholl6ara u
krugu porodice Ili prijatelja.
Prema nekim studijama, muSkar-ci
piju zato Sto se tako озебаји
snazniji I "muzevniji". A ima
znakova koji ukazuju na to da se
zenama 6ini da ih pi6e б!п1 "zen-stvenijlm- a".
U jednoj studijl psiho-log- a
Sarona Vilsneka, iz 1973, neke
od ispitivanih zena su iznosile da
su se posle dve ба&!се oseJale
"toplije, neinije, pazljivije, izrazaj-nij- e,
lepSe i seksualno privlainije".
lako su osnovni uzroci alkoholiz-ma
kod muSkaraca i zena verovatno
sliini, posledice po zene su druk-б!ј- е
I — drasti6nije.
S medicinske 1абке gledano, al-koh- ol
je Stetniji za zene nego za
muSkarce — iako su one, po
pravilu, kasnije odaju р!би nego
muSkarci. Tako ima klini6kih doka- -
Г%јД 4 Y fГД
Catering, Hall For Rental, For
Wedding, Parties
And Other Occasions
sluzi kao sinagoga.
ma, kamere "zenit", dogledi, tran-zisto- ri,
drvene lutke, Sahovske gar-niture,
statuete. To su takozvani
sre6ni emigrantl, oni koji su u
Rimu samo u prolazu. Na Zapadu,
zakon razlikuje dve vrste jevrejskih
izbeglica: "вгебпе", koji nisu na-prav- ill
kobnu greSku da svrate u
Jerusalim, pa zato mogu bez
te5ko6a da odu u Njujork ili
Kanadu, i one druge koji sada
nigde ne mogu da nadu mesto jer
su najpre otiSli u "obe6anu zem-lju".
R. Satone
(Servis "Pari таб")
piju
za da zenama viSe strada jetra, a
sudeci po rezultatima nekih studi-j- a,
postoji I veza izmedu alkoholiz-ma
i izvesnih ginekoloSko-akuSer-ski- h
problema. U tezim slu6ajevi-ma- ,
alkoholizam moze da izaziva
komplikacije za vreme trudno6e, a
istrazlvanja koja je dr Henri Roset
obavljao u gradskoj bolnici u Bod-ton- u,
pokazuju da kod dece dije su
majke za vreme trudno6e u ve6oJ
meri troSile alkohol, postoje tri
puta veci izgledi da se ona rode s
nekom abnormalnoS6u nego ako
su u pitanju majke koje su symo
povremeno i umereno pribegavale
alkoholu, ili uopSte nisu pile.
1пабе, zene-alkoholi6ar- ke su
sklone da prikrivaju svoju navlku
viSe nego muSkarci, пајбе$бе piju
same i rede se obra6aju za lekarsku
ротоб.
COKISEVRACAKUCl
Coki, lovacki pas, vlasniStvo
Jusufa Medlca iz sela Kozarca,
nedavno je jure6i u lovu za lisicom
propao u erozionu jamu duboku
viSe desetina metara strmih i nesi- -
gurnih ivica. Nije bilo mogu6nosti
da mu se pomogne. Jedno vreme
gazda mu je doturao hranu, a onda
je pas prestao da se cuje i svi su
mislili da je tuzno zavrSio. Posle
neSto viSe od mesec dana izglad-ne- o
smrSao i prljav pas se pojavio
pred кибот svog gospodara. Kad
bi umeo da ispriCa na koji na6in je
kroz podzemne pedine uspeo da se
izvuCe bio bi to verovatno krupan
doprinos speleologiji ovog kraja.
REKORDER U GAJENJU
VISOKOLETACA
Za Tihoslava Franetu 28-godiS-n- jeg
radnika iz Aleksinca kazu da je
pravi majstor u odgajanju golubo-v- a
visokoleta6a. Trenutno se u nje-govo- m
golubarniku nalazi osamde-seta- k
golubova, pravih asova. A
робео je kao u6enik drugog razreda
osnovne Skole sa jednim parom
golubova. Kasnije je, uz pomoc
stru6ne literature, sam ukrStao
odredene vrste, pravio selekclje,
sve dok nije doSao do danaSnjeg
rezultata. Njegovi golubovi lete
viSe od 7 sati bez prestanka.
f-- Jl
I
r-- f
{