Nase Novine, January 25, 1978

              I
I
Pre 60 godina, 15. septembra, u 5.30 ujutro, poceo ye
prvi juris za proboj Solunskog fronta. U toj bitci srpska
vojskaje izgubila trecinu svoga ljudstva kojim je posle
krvarenja na albanskoj golgoti stigla na Solunski front.
Posle nezadrzivog jurisa u porobljenu zemlju bilans
slavne epopeje bio je tragican. Srbijaje izgubila 57,6
odsto punoletnog muskog stanovnistva.
Pisati o Prvom svetskom ratu, o
ибе$6и male Srbije u njemu i o
ogromnqj — motemo slobodno:
re6i iodlu6uju£oj — ulozl ove male
ali hrabre i ponosne naclje — znadl
pisati o jednoj epopeji koja se
teSko mole na6i na stranicama
svetske istorije.
Napisane su knjige I knjige o
u6eS6u i ulozl Srbije u jednom od
na)ve6ihrsukpba.nacija u svetskoj
istoriji. Malo je toga Sto_ yep nije
гебепо. Ipak, donedemo nekoliko
deialja pozajmljenih 7z istorije ne
toliko da vassanjima upoznamo —
verujemqda iliti sami znate —. ved
zatpda neumrlfm herojimai na bvaj:
nadin JoS jednom odamo zasluienu
ybStu. ,Л
September. Je u Jugoslaviji bio
mesec odavanja poSte svima koji
su iskrvaviU da bi svojoj domoyihi
dqneU tplikp ieljenu slobodu. Aa4
s'tara vofnidka grgbifa u Bitplju,na
Pblikasirphu, na Zejiinliliu.uSplU'
; nu, na'krfu,.pp}oienl'suvenc(
kojima su potomci JoS jednom
zahvalili pretcimar A 15. septem-bta,'nada- n
kada je 1918. godine u
5.30. dasova робео proboj — do
tada "sporednog" — Solunskog
fronta, u Beogradu je odriana
svedana akademija, kojoj su p'risu-stvova- li
mnogi bS tivi borci (u
iivotu ih;je danas, koliko se zna,
JoS 6etiri, do pet hiljada), ali i
najvebe ii6nosti danaSnje Jugosta-vij- e.
Jedan od govornika, jedan od
onih koji je sa najviSe prava mogao
da govori o ovim sudbqnosnim
danma, bio je Radomir VesniP,
predsednik Saveza udrufenja starih
ratnika, Sovek koji je proSao bal-kans- ke
ratove, proSao Albaniju,
iSao u Rusiju, vradao se preko
Severnog mora na Solunski front,
6ovek koji je udestvovao u odbrani
Beograda 1941. godine, a kasnije
odveden u logor i tamo maltretiran
I kainjavan zbog supotstavljanja
vlastlma "nediPevske. Srbije". Tre-ba
II re6i koliko je stari ratnik
srePan Sto se proslavi ovog tragid- -
jubileja naroda;
bijaju samo najvebi istorij'ski dpga-..defj- i.
, . ,v -- ;
"Sada Hi nikada"
Ovo su bilerebikojeje svojom
rukom napisao tadaSnji nemabkl
car, Vlljem II na kojim
muje poslanik iz Beba javljao kako
bebki vladajubi krugovl nameravaju
da konabno rabune sa
. Za srpskl narod, to "sada III nika-da"
znabilo je borbu za fizibkl
opstanak.
"U slubaju da budemo napadhu-ti- ;
vojska be vrbiti svoju
— pisalo Je u proglasu o opStoj
mobilizaciji u Srbiji. A "vr§lti svoju
duinost", znaio se, znabl ppgihuti
na branlku zemlje. .
Bezbroj je dokumenata iz Prvqg
svetskog rata) bezbroj je herojskih
dela. Uzebemo pvde samo Jedan
primer, uzet izarhiveyojnog niuze-j- a
u Beogradu :' . '
, "Gpspodinenjajpre, dye treblne
ljudstva mi je; poginulo, gujam se
sa Austrijancima, dozvolite da se
povudem trista metara julnije" —
pisao je na bloku iz sekcije dyade-setogodiS- nji
porudnik. je
drhtav, vidi se da je pisao na
kolenu,
Odgovor: "Nedozvoljavam, ma-jor
TucakpyiP".
Zatim joS jedna molba, stigla
malo kasnije:
"Gospodine majore, Svarclose
(austrijski mitraijez) ranio me je u
, oberioge. da idem u pre-vijaliSt- e".
Odgovor: "Ne dozvoljavam. Iskr-varit- e.
Major Tucakovid".
A ispocl negativnog odgovora
dqdaiak, kaqda,su navrla oPinska
osebanja: "Sineporu6ni6e, kumlm
tebqgom, izdrii joS tri sata, cela
Srbije gleda u Tvoja leda".
NesrePni porudnik Je iskrvario na
bbjiSiu:' ; ,'r
,.
"'" Od Petiri „nillor. stanovnika,
kolikoje Srbija tada imala, ratnu
kataklazmu nije preiiyeiqimilion , i
stb Hiljada IJudl. . Preko je8ne Petvr-- 7
tine. Sto je najtragidnije — 57,6
odsto punoletnog muSkog stanov-niStv- a
nije u iivotu doPekalo kraj
rata. I
Ta vbjska i.narod u opancima,
baGerii na samu ivicu uniStenja, uz
devizu komande da je povladenje
Jedino reSenje — kapitulaclja naj-go- re
— prosuli su svoju u
istorijuna onavrata koja seotvara-j- u
samo herojima.
"PrijateljP
Prvi svetski rat, kao uostalom I
svi veliki svetski sukbbi'p Istoriji;
bilo je reSavanje i'nteresa velikih'
sila, nikako interesa malih naroda.
Veliki su se nagadall — a mall
krvarili. Uostalom, zar jedna ponu-d- a
ne govori dovoljno sama za
sebe:
"Dajte Makedoniju BugarskoJ, a
mi 6emo vama dati izlaz na more".
Jedan tada (aJ i danas) veliki
engleskitlist, "Manchester Guar-dian",
pisao je 1914. godine da bi
Srbiju bilo najbolje izvesti na otvo--
nog srpskbg , dala' renp;,mqre i potopiti je na dno.
tolika painja, publicitet kakav'Bot' L-W.f-sti
pridalibududl prijatelli
telegramu
prePlste
Srbijom.
duinost"
Rukopis
Dozvolite
kryl.uSII
"{'powd'jakvihiprijaft telja neprijate- ljl
mi nisu:potrebn),:Male narod).
.A neprijateljl?
Poznata je naredba generate
Konrada, u stilu "sada Hi nikada",
da se nesme ostavitl ni Jedan
pedalj slobodne Srbije, ona bi bak I
pod kapom nekog nemabkog prin-ce
mogla vaskrsnuti.
A samo nekoliko godina kasnije
oruije I mrtvi be kod prijatelja
podibl ovu zemlju na pijedestal
basti, a o njoj be se pisati kao o
"hrabroj I plemenitoj rasi, nadah-nuto- m braniocu slobode u Evropl
(ovako su pisale engleske novine
posle rata).
Da se ne zaboravi
Ostalo JeprevlSe svedobanstava,
koja se ne mogu I ne smeju zabo-ravlt- i. Podsetimo se samo nekih.
Ostalo je zapisano kako je u
Bizertl francusfi general Qeprat
poioilo eSarpu I mad pred jednom
ienomi Bilaje tojedna., Bosanka,
obibna iena, koja se povlabila
"HEROJI U OPANCIMA" -
GRUPASRPSKIHVOJNIKA
PO ZAVRSETKU RATA.
USREDINISTOJIBUDIMIR
DAVIDOVIC, KOJI JE
PRE2IVEOBOMBOM
RAZNETU RUKU I
60UBODABAJONETOM.
zajedno sa' vojskom. Kada su
general u rekli da je tu lenu sllovala
cela beta austrijskih vojnlka, on Je
ubinio taj gest poStovanja za njenu
patnju.
irtve u Mabvi, zatim 3.000 daka,
studenata, ubitelja I popova koje su
da
ffa
od
ubio.
streljali bi!°
da sebanju
mall zverstava jednog albansku Ve- -
narodom. Je da be naSe
suludoj vreme Vajalib, ovom
mu ocem.
Je. da
&
iz Pol
y
Крф,
није тшсо као на
: ,.'- - А прекопута, само
ИШШдак
"Hustrovane
OcCupbo bugo крфском
zoAuby иусшоџ ненасељено.
)Kuhe
усиомене uobpemm
решки посетиои,и
живот Хи-ља- де
туриста који у летњим месз-ци- иа
сокацима
све овог све језине,
све и pace општен
У и про-да-ти такође све. Роба-извешана-
зидовима и . по дућана ,Ј'Л
повезује град у бескрајан тргоиач-к- и
конвејер, Тргује се в
после, до у
игра и пева уз бузуки.
слави
слави и
неми и намрштеии
и
да Видо је ненасељси, и
SSSsJraHS!SiWB8IBlWS5SSSPWP
iiv--
fronta
redall
ЈТтИРгт стиииии
око у љему овда су
које
посетилац да ;
u,apcffiby Шишине
ово у
свега
и и
ниЈе
није било
је
нема али свеједно
иису добродшпли. Нема
ни Aico неко и за-лу- та овамо
Због од
је
%
"~™1таклП{глсепа5Т?акд11(ч1тЈдатт~п=;;;2;
mt
шшваншннмвммнштптишунцшишјшм
fc ' Ж1ЖЖЖ"1Ш¥:Ж№1
ЈЈ "ЈЦ"Ј"" ' ' ' ' '"" " ' ' '" """"" '"-- ' - ' DOnUl HoOCUdaOBtane,
... . ..
Т'Гтг ' i i ш """Г" '.t '., ilVitvf- - .Ј. „.. 'Ј, ~'Т - — r,7. IK. V Г4Гт."
п ' bnwe$odblp№L'Noka,', И ? - I
ВаKпf4fа!тyкP;144f7.пMтаgШ#oЛmПaВiНwНiiШiMаЕMСM@i£R№a%.,B:ЖЖ
volvodo,puatrtite'8fl'.dwpmyda''lm'
Grvp hrvatsklh dobrovoljaca i'i
Pittsburgha majke sestrb su izve- -
tie ratnu
Bilo Ih je koji su na front doSli
preko Klne Mandiurlfe.
Staba ?M
Уш, Kasniji
Petar BojovlP-uput- lo Je 12. decern-br- a
1917. trupama
kojoj зе Izmedu kale:
"Bavljenje u na&of
vofsci, pomodl u
treba oS
ideju o bratstvu, Jednakostl
zajednlcl Srba, Slovenaca,
ostallh svih
na treba da tele
kod svlh ontnu- -
noi Jednakostl zalednlci... Pnirn- - ЏШшШР!
хрмггу bno Je suzbijatl svakl poku&aj
separatizma Hi
naca nad ill
Jugoslovenska ideja nije
vezana za Izbljanje rata 1914.
Je nlkla formullsana
na baStfni jugoslovenskih nacio-nalnl- h
pokreia nacionalnlh
koe su us~le u rat kao u vellku
nadu u Istorijsku Sansu.
fapobunene su
. odveli
mu je pronaSao not napravljen od ' "fiJ" na 60 Ostao ,a£a iena devoaka. Nikada
srpskog a su bile J° № ' danas. „jsu prone(jene, su im se
nadinjene kostl srpskog Vajalid kgublll negde u Anadolljl.
ka kogaje Ovakvl U proboju Solunskog nisu je grobova ostalo —
moidajoS groznffl, primer! udestvovall samo vojnlcl koji neznanlh — JoS pre
bi se u nedogled. su se povladill kroz Bilo k Je робео Solunskog
Sve Je ovo samo pojadavalo duh je tu preko dobrovollaca fronta. od najvePih grobnlca
Bugari u Surdulici, pokolj ielne da se vrati u domovl- - koli su doSil Iz kraleva sveta Je ostrvo Vido, "ostrvo smrti"
su izvrSIH u prokupiju ru dellmidno u svojoj domovini. kakoje ostalo u onih koji
— samo su deo габипе. z grada u drzavt Indiana su pnllvefi goigotu.
uPinjenih nad srpsklm Poznat je Budlml- - u USA, stigla velika porodica rujemo za sve bltaoce
0 maStl za ilivljavanje raDavidoviPa. Nije na izba- - dosotoro brado na delu sa Ш: zanlmlflva reportaia o
zlobinaca seljak oio Eksplodlrala je u Poreklom iz Bosanske Kru- - °strvu, koju.dlrektno prehosimo iz
rezervni konjlbki narednlk. Kada je rubf. Pao su na pe doSJI su se bore za ''Hustrovane polltlke".
zarobio bugarskog majora u njega ranfenbg bajonetlma njc Srbije. Kada Je vojvoda Stepa
Preneseno ftike"
je
пЗу само болне
које
буде
септенбрв
игде тихо
Виду.
киломе- -
тар-д-аа далеко, вључа,
просто опседну Крф, бучио
гамижу уским заступају-ћ- и
норте светп,
вере у ковитла-ц- у. Крфу се може купмти
кућа ишред
до мрака,
зоре, љупким таверна-м- а
Крф
живот.
Видо смрт. Видо јесте
острво смрти,
пандан узбуркакој непролазноЈ
људској потреби се радује.
'пуст, нееншвљен
mesta.
korlce
Porodica
slldnl,
znanih
raznlh
maker
Neprijateljl
УДОШШШЈДјЈиГшшд
ишта живи,
успомене понеки регии
дође пробуди.
У
На острвце крфском
заливу, удаљено десегак ми-ну-та вожње моторњаком, јеств
једноставно стићи. ДецениЈа-м- а
уопште досгупно по-сетиоци- ма, јер њсму
малолетнике. Сада
исељен, међу зидинама
више
туристи
кампова јахти.
буде учтиво
да
опасаости пожара", ка-ж- у
дозвољеи Ју--
гословенима, под условом да до--
li'rMnjtiii.tf'-ftV- ft
Siarinnnvld ТЖГ1
ЗаМ
I—
zastayu.
Nadelnlk Srpske vrh'ovne
general vojvoaa
godine naredbu
ostalog
pored vojnom
pogledu, udvrstl
razvije
Hrvata,
kao Slovene. Napori
tares' stvaranju
uverenia volnlka
ша
domipiranja
ostallma obrnuto..."
driavna
godine, nego
ideolo-glj- a
Toplice
Turclma prodali nekoliko
baoneta, Jragovl
ranjeni- -
'Mnogo
mogll srpskl nego
Albaniju. proboj
20.000 Jedna
vojske
koji Bugari naplatl pomod sterol
slu6aj vojnlka
svedobi tuglb, bombu.
oslobode- -
diepu navallll
болне.
налазио
затвор
затвор
никога,
убрзо за-иољ- ен
удалЈи.
.муГ'
Приступ Једино
kuvam".
котвпае,
Srblja- -
Bugari
I' zsx
аШН1 f EBB ЕЗВ ШВ ННв
то
се на
за
се
их
веде и врати, Триандопулрс Мух-дианоти- сод
лучке капетаније ов-латћ- ени
водич по острву. заправо
по само Једном еговом долу.
Триандопулос Је Грк, оли добро
говори наш јсзик, ожеиен је Сло-венк- ом
и девет годииа Је живео у
Марибору. Са Крфа је и од пре де-с- ет
годииа ради, у неку гаку, као
службеник Југословенсда владе.
ПоказуЈе иам упутницу какву сва-к- ог
месеца добија из југословенске
амбасаде у Атини: 2-32-
1 драхк!а
(једна драхма1 око 50 пара). НиЈе
богзна шта, но Грк се не жали. Је-ди- но
му је криво што нема свој
чамац, молио Је да му наши куПе,
али то никако да се реши. Онда би
сам могао да превози Југословене
на Видо.
Овако, изнајмл.енкм мотор,аком
за сто драхми отискујемо се из
крфске луке. Видо се беласа на
cvHiiv. лако га је обухватити
„X" јЖЛ
'У.1'
- ЕТМ , VHHte ~ВГ .". Ј.'.1.'.. ".чмј '"Ј и "" ' ћ'ич'.1 '.)ј- - ј j.f a.') i "ч Д1'иг
'1
I
i
. . . i
u
Jugosovena
I
I
I
s
n
. ' . .: .
i
I
, e
I
I
i
i
-
,
t
..лј--ш
'
И И г':;ћ-:'- Г ' ;::;'ч
МГ4Лг.хгл'ЈтЉ4ШЖоУ4Г4С,%ГЧГ'.9.{ '.','£ 2?Г"'''#.:},?,,',Г ".'V ?Л .Т 76РМЊ'{КЈМг,'''ЛЉ'"';Уу!У','7 ЕШИ5ЖГЗЖ¥Г&$£ПЖ, л.' '?".? ViKi ч " _._ Ј" .- - 'л. .
($Ш %ј% 5г ј
I
I
гуЖгеат£ажиаЕчвжшва"ем Г. ЧНИм.г .,, А гШшШш£ттшШ&ШјжШ%£У%Х2Ш%иШ?Ш11№кЈ! &шШ
погдедом. У стара времена, кад су
по Јонском мрву харали гусари,
становници Крфа ископали су ла-гу- м
коЈи је водио испод мора од
града до Вадш Ту су, кад би наиш-л- и.
наладачи, склањали главе и
% блого, а на Виду су саградиди твр-ђа-ву
всоја је била' неосвоЈива. Од
бомби у друтом светском рату ла-гу-ки
су проваљени и сада, напу-ње- вк
водомвише ничем не служе.
Нсма више. ни тврђаве. Додуше, и , гусара одавно нема.
Пеилезимо Виду, као намах пре-сеље- ни
у веко царство тишиве ко-Ј-у
Једиио ремет! бректање нашег
шгсорњака. И талаоЉа као да на-једш- ш
нестаје и песниково пита- -
ње: „Зар не осећате како море ми-ли- ",
постајс сасвим блиско. Мили
доиста, плаво и прозрачно као не--
v бо.
"Малецно пристаниште у које уп-ловљав- амо је пусто, само се једна
мачка, којој је Триандопулос понео
воде и нашто хране, леао протеже.
Иначеј се вероватно, нимало није
изменило од оних времена, у зиму
и рано пролеће 1016. године, када
се на сличној барци овом месту
приближавао Стеван Јаковљевић:
,: „На обали се беласа нека го-ми- ла
. , . Али то као да није каме-њ- е.
А,ко би сада го лежао на оба-ли- ..
Међутим, личе на људске
прилихе . . Деца сс наједном уко
чише од неког страха. Окретох се.
.Ј5?Не-в1!'.Ј5л-
,1 .УДСиИЈлешеви, пре-к- о
стотину мртаих људи набацаио
на обалу, на гомилу, разЈапљених
вилица, стакластог погледа, раскре
чених ногу и згрчених руву. Тала-с- и
сатански налећу, као да се ра-ду- ју
толиком пдеиу, вода у широ-ки- м
млазевима цеди се низ укоче-н- а
вфтва тепа... Па бар да нису
кххли..: Ужаси дана и смртне'
глади ргледају се иа свакој кости.
Као де( су живе лобање изишле из
морског дна на светлост дана."
To je Видо, острво смрти, симбол
једие епопеје, страдапништва јед-н- ог
народа и његове измучене, хе-ројс- ке
војске, болна и крвава гол-го- та
која је прогутала више од 20
хилада људских живота. Умрли су
баш ХУ, јер су ту и дошли да ум-ру- ...
Шдтори смрши
Кроз борову шумицу, коју ie тек
негде триаесетих година овог века
дао да се засади грчки државник
Метаксас на иначе дотад голом Ви-д- у,
стаза се, лагано пење. На узви-шиц- и
Триандопулос нас зауставл!а.
— Погледајте десшо, ову увалу.
To je Плава гробница.
шшшштш 1 1 :вч тштшшшттћ
ЈИИ WIHnW 'WOW lHH W IHWHHWWWW " ..Р№Ж . -.H-wy-nwytfiiWf
.hi— ™" i niwww™ ........,.,..,,,.,.,,, , ... .„„.-л-,--,,,-.,.,,.,,..- .,.,, „,r, - —
Сграпши дсдушнт нз Јдауара 1810: чшшц са кшзшдоз лешепп упутаа се хдеша дађздрз вд}а Ess ше одвгт na аучппу.
Дешз је шеавдшоца na ссхрву
НиЈе то била само поетска импре
сија, море је овде доиста чудесно
плаво, прозирно и као састављено
из неколико нијанси. С друге стра-н-е
увале, до ове свете воде, постав
љено је недовршено бетонско сте-пениш- те,
почето негде пред друти
свстски рат и тада напуштено.
По новом пројекту, који је на се-- бе
преузео Завод за заштиху шо-мени- ка
СР Србије, у скорој будућ-ности.- на
овом месту биће предузе-т- и
прилично опсежни- - радови за
Еоначно уређење Плаве гробнице,
а послом he руководити архитекта
Оливера Кандић. Тако ће, посде
више од пола века, кртва војска
добити достоЈанствено обедежје.
Изиеђу осталог, предвиђево је да
ча.месту где је на морско дно ба-4е- но на хиладе мртвих војника
српске војске буде поставлен ве-на-ц,
привчршћен за дно и освет-ље- н
ноћу. Сви Југословенски бро-до-ви који туда буду пролазили, уз
малу почаст, бацаће свој венац,
као Гадеб4, својевремено.
По тегосху од борових иглица хо-д- а
се нечујно и посетилац ни no
чему пе коже закључити — по
каквин меспша гази. Али писана
сведочанстаа и хопшарне приче
дедова и отаца га подсећају да се
баш ту, где пролази, умирало ма-сов- но,
у најстрашнијим исукама.
. .'. Посде натчовечанских патњи
хоје је претрпела пробиЈајући се
кроз бесцућа црвогорских и албан-ски-х
гудура, без хдеба, без воде,
без одеће и обуће, сејући за собом
мртве којина се гроб вшсад веће
знати, српска војсха је вегде у
јануару 1016. године стигла на оба- -.
ду мора. Један део одмах је иреба-че- н
на Крф и распоређен по остр-в-у,
ради стаоравка. Али, страшни
месецм повлаченд учивиди су сво-ј- е.
Хиладе војника налазило се на
ивици живота и они су пребачени
на Видо, где је импровизована бол-ни- ца коју су организовали савез-ниц- и,
Французи. На жалост, за ве-ћи-ну
транспортованих на ово
острвце вшпе није бидо наде.
Разне болести, изнуреност, гдад
цочеди су да косе.
Листамо потресну каижицу Ве-сели-на
Т. Ђујића „Острво смрти",
написану руком очевица јула. 1916.
у Ници, а штампану 1021. године у
Београду. Аутор је своја сећања
назвао „ратни записци", спонтано
""'"'""''
и искрено износећи страхотно све-дочанс- тво
о догађајлма на Виду у
јануару и фебруару 1916. године.
Ту, где се управо надазишз, на
шумовитој обали Вида, била су по-дигн- ута четири шатора испред ко-ј- их
су ред држали „шасери", са
пушкама и батинама. Увутра, на
земљи, једни преко других,
лежали су живи дешеви. Оболели
од дизентерије, грознице тифуса,
запаљења плућа, можда и колере,
или једноставно од глади и мрцва-рењ- д, чекали су суднл час. Многи
од вмх, помрачеаа ума, посдедњом
снагом покушавали су да изиђу.
Њшс су враћали „тпасери". Врисци
и јауци самртника проламали су се
острвои. Дурга у ислабелом телу
тражила је спас, али лека није би-л- о. Као ни хлеба, ни воде . . . Пред очика запањених францус-хи- х
лекара дању и воћу умирале
су. етотине болесника. У почетку су
их сахрањивали ту, на острву, које
се зачас претворило у гробље.
Пирамид cGipabe
Онда су умрле ххочели да сдажу,
као дрва. на гомиле, правећи гроз-н- е
пирамиде на обали. Сваког сата,
на мало цристаниште долазила је
лаћица у коју су слагана мртва
тела, најпре у врећаиа, са гвожђем
привезаним за ноге. Наих су одно-си- ли на пучину око 25 килонетара
од Вида, и бацали у норе. Каснцје
вшпе није бидо гвожђа, нестало је
и врећа, а ни лаћица није успевала
да обави свој грозни посао. Мртви
су једноставно ставлани у'чамце и
изручивани ту, одмах, у гробницу
чија је врда сада тако плава.--
Тек тада, под прихиском те рас-ту-ће
масовне смрти, савезници су
схватиди сву.трагедију српске др-жа- ве и српске војсхе", хаже у сво-ј- ој
књижици Веседин Бујић. , ФототраЉцЈе које су својим апа-рати- ма
снимили француски офи-дир- и,
ма колико њихова побуда у
тим тревуцима изгледала садисти-чк- а,
представљају најстрашнију
оптужбу рата која се замислити
може, откривајући призоре којима
су равни једино они из нацистич-ки- х
концентрационих логора.
На овој стази која би у свакој
другој околности представљала
пријатно шеталиште, јурили су без
прекида „носиоци релативно
Ово је Плаиа гробнаца m octpay Внду воју је опевао Мнлупш БоЈић.
здрави и сважни војници српске
војске, са носилима на којима су се
налазила мртва тела њихових дру-гов- а.
Нису имали шајкачу на гла-в- Л, to je било једино поштовање
које су логли да им укажу. Својим
рукама даноноћно су разтртали оне
у којииа је још тињао посдедњи
пламичак живота, да би на восила
стављади умрле.
Смрт је харала све до пролећа,
кадаЈе коначно, почела да се по-вла-чи. Али, биланс неие крваве
жетве био је застрашујући. Око
22Л00 људи оставило је живот на
острву Виду. У рату то су читаве
две дивизије. У миру то је један
осредњи град у Србији.
На узвишену, изнад Плаве гроб-нкц- е,
беди се камен костурвице,
подишуте умрлим јунацима изме-ђ- у
1930. и 1940. године. Триандопу-ло- с
вади из џепа кључ, пушта нас
унутра, а затим узима, метду да
прчисти пдато.
Апостоли ago
— Ту je сахранлно десет и no
хилада војника — хаже. — Нехи
имају имена, неки не. Више рд то--га
бачено je у море. Али, и они
пршгадају оваио, зар не?
На пдочана у зиду костурнице
читамо имена: Кецмановић, Јоца
добровољад, Дратушн Минић, Сте-ва-н
Катић, Богдан Југовић, Сивш
Лазаревић, Младен Обрадовић,
Мидиврје Јосић . . . редови, селаци,
официри, трећепозивци, деца, до-бровод- аци. Почивају у шфу, брат
до брата, сред Јонског мора, ва
острву за које пре тога, вероватно,
никада нису ни чули, још иање су
ногли слутити да ће на нему оста-ви- ти
кости. Пали су за отаџбиву, а
покопани далеко од ње, ти „апос-ТОЛ- и
јада", како их је назвао пес-н- ик
Милутин Бојић.
У централном делу костурнице
мермерно постоље. На њену је
стаклена посуда у којој је земља
са Авале, кнлтга утисака, новац —
драхме и динари — које остављају
југословенски посетиоци. Ту су и
два венца председника Тита. Дола-зи- о
је и лично овамо, да се покло-н- и
сенима мученика, 1052. године
са грчхим кралеи Павлом. У кнм-з- и
утисака дирљиве речи потома-к-а,
пуне бода и захвалности.
Сви гробови са Вида, и многи са
Крфа, пренетису овамо, у костур-ницукр- ај
које, у камеву, стоји са-i-id
-- једна засебна хумка. Чија је,
Триандопулос не зна. Мисли да је
то неки српски адмирал (?!), али
саветује да не идемо тано.
— Цуно је знија — каже — не
удаљавајте се са стазе, где их због
борових иглица нема. Многи ваши
војници овде умрли су од уједа
змија и шкорпиона.
У повратку, док се острво смрти
равнодушно купа на сунцу, сазна-јем- о
необичан податак. Пре неко-ли- ко
година Саудијска Арабија је
одлучила да купи Видо, да уведе
воду, подигае хотеле и коцкарнИ-ц- е.
Посао је већ био, кажу, готрво
закључен, кад се оштро
успротивило становништво Крфа.
Избиле су чац и демонстрације,
народ је ишао удицана и узвихи-ва- о
паролу: „He дамо Видо!" „He
дирајте у светињу". И за њих, на
изглед равнодушне трговце, таква
трговина представлала је скрнав-лењ- е
и прлави новац који вису
жедели.
А око Пдаве гробнице и њевшс
безимених ставовниха и дале ће
цароватк тишгаш.
Сдашш Лазаревпћ