Nase Novine, October 14, 1981

              ,- -. I 'гч .-
-; i. 'с.ус, uw r'iWVji'rtV'j
j '4¥v%
4 ..."i-'- 1 .'%
A- - 2r NASE NQVINE, August 26, 1981 s '' f I
GOST REDAKfelJE
MILAN BIZJAK hoto vodstvo i smer ШШ
Nas dugogodiSnji pret-platn- ik
Milan Bizjak, koji zivi
u Port Alberni, B.C. proveo
je sedmonedeljni godisnji
odmor u Jugoslaviji. A pri
povratku u Britansku Colum-bij- u,
imao je prekid avion-sko- g
leta od nekoliko 6asova
u Torontu. Saopstio nam je
da je namerno izabrao taj red
voznje, da bi imao vremena
da poseti nasu redakciju.
Tako smo proveli sa njim
nekoliko casova u prijatnom
razgovoru.
Preneo nam je pozdrave iz
Matice Slovenije. Naro6ito je
iz Ljubljane bilo mnogo
pozdrava i interesovanja za
naseg saradnika prijatelja,
prof. Ivana Dolenca, t su
publicistidki radovi na
slovenafikom i na engleskom
dosta poznati.
Iz svoje domovine, Slo-venije,
kao i iz ostalih
krajeva Jugoslavije, Bizjak je
poneo vrlo lepe uspomene i
ove godine (on bar jedanput
godiSnje posecuje Jugo-slaviju- ).
— Cini mi se da turizam u
Jugoslaviji nikada nije toliko
cvetao kao ove sezone. Pro-putov- ao
sam kolima celu
zemlju. Slusao sam izjave
stranih turista. Opste je
miSljenje da je Jugoslavija
turistidki jedna od najpri-vlafinij- ih
zemalja na svetu.
Primetio sam da su usluge
veoma dobre i to bolje su u
drzavnom, nego u privatnom
sektoru. Na ovom putu bio
sam "vodi6" dvoma Kana-dani- ma
naseg porekla koji
ranije nisu bili u zemlji svog
porekla. Fascinirani su bili
lepotama jugoslovenskih
krajeva, kao i mentalitetom
ljudi.
Bizjak je zeleo da raz-gova- ra
i o naSem radu na
uredivanju lista, o aktiv-nostim- a
drustvenih organi-zacij- a,
jer je on po dolasku u
Kanadu 1965. godine doSao
u vezu sa nasim listom preko
pionira napredne Stampe u
Vancouveru i stalno je bio
ukljuCen u aktivnosti Jugo-slovensk- og
penzionerskog
kluba u Vancouveru Rekao
nam je da su trentuno najak-tuelni- je
priprema za veliki
banket u oktobru mesecu,
povodom 50. godiSnjice
napredne kanadske stampe.
Svoje zelje u pogledu
"NaSih novina" izrazio je
konkretno:
— Voleo bih da dobijam
dva puta, umesto jedanput
nedeljno "NaSe novine".
Umesto jedne stranice
posve6ene vestima iz Jugo-slavije,
voleo bio da budu
dve pune stranice. Takode bi
mi zna6ilo ponovo ozivlja-vanj- e
sportske strane.
K. Kostic
SVJETSKI KONGRES
PUTNlCKIH AGENCIJA
DUBROVNIK (S. A.) - U Du-brovni- ku
ce se u studenome 1982.
godine odrzati kongres Svjetske
federacije Udruzenja putnifikih
agencija (FUAAV-UFTA- A) u radu
kojeg ce sudjelovati oko dvije
tisuce njezinih clanova. Ocekuje se
da ce taj skup donijeti mnogo
jugoslavenskom turizmu.
Svjetska federacija obuhvaca 83
nacionalna udruzenja preko kojih je
povezana s vi§e od 30.000 putnic-ki- h
agencija sirom svijeta.
Published every Wednesday by: YUGOSLAV CANADIAN
PUBLISHERS INC., 10 St. Mary Street, Room 505 Mailing
address: Box 522, Station, F, Toronto, Ontario, M4Y 2L8
Telephone: (416). 961-80- 18
IZDAVACKI SAVET: Milos Grubid, Vojin Grbid, Josip
Kovadid, Stanko Muzdeka, Milena Botid, Ivica JuriSid, Ana
Durovid, Lepa Rajnovid, Borislav NeSkovid, Rozalija Divako-vid- ,
Ivan Pribanid, Mile Baljak, llija Bubalo, Pavao Radmanid,
Boza Pavleti6, Ostoja Kova6evi6, Viktor Arar, DuSan Stanar,
Milian Petrovid, John Severinski, Luis Gregurac, Mate SiauS,
Martin Karavani6, Paul Kudinid, Ivan Boban, Peko Dmitrovid.
Milica Miuchin, A, Gerlach, Leo Bacich, Duro Maljkovid.
REDAKCIJSKI KOLEGIJUM:, Vladislav Gacid (Glavm
odgovorni urednik), Stepan MioSid (drustveno-politick- a
pitanja), Daniel Pixiades (drustvena pitanja i knjizevnost),
Katanna Kostid (poezija i aktuelne teme), Jelena Gavrilovid
(literature i umetnost za decu), BoSko Mladenovid, Anka
Nozivic
STALNI DOPISNICI Du$an Putnik (Chicago), Margaret
Stardevid (Los Angeles), Miroslav Blazevid (Chicago), Bozo
Spadek (New York), Frank Fudurid (Vancouver).
SPECIJALNI SARADNICI: Prof Vladislav Tomovid (nauka i
drustvo), Prof. Ivan Dolenc (Slovenska Koruska i kulturna
pubhcistika u Americi), Anton Kostelac (reportaze i price iz
useljenickog zivota)
DOPISNICI IZ JUGOSLAVIJE: Dr Mirko Markovid, Luka
Markovic, Petar Kurtic
FOTOREPORTERI: Srdan Bodid, Aron Koen, Jordan
Vasilevi6 IZ JUGOSLAVIJE: M. Vasiljevid — Lilo
Subscription: $20.00 per year. (First Class Mail extra).
Single copies 50 cents
Advertising rates on request
Second class Mail Registration NO. 0378
"Nase novine" izlaze sri jedom. Pretplata iznosi $20.00
godiSnje; pojedmi primerak 50 centi. Cjene ogalsa na
zahtev.
"Nase novine" su naslednik "Jedmstva", kome su
prethodili listovi "Novosti", "Srpski Glasnik", "Edmstvo",
"Slobodna Misao", "Pravda" i "Borba", kao. i "Narodnog
Glasnika" i drugih naprednih listova koji su mu prethodili u
Sjed. Drzavama.
od pola miliona
a n н i дш& i ran
(Nastavak iz proslog broja)
AM u juznom Ontariju
nnnntnyo u Torontu i okolini
ugovon koje je unija pot-pisiva- la sa kompanijama
su bili jako nepovoljni i nisu zadovol javal i potrebe
filanstva. To su bili neki od
uzroka za poraz biv§eg
vodstva. Bilo je i drugih koji
su se odnosili na citav niz
pitanja i problema sa kojima
se radni6ka klasa suo6ava u
danaSnjim slozenim prili-kam- a
kako ekonomskim tako
i politifikim ... za koje bivse
desnifiarsko vodstvo unije
nije imalo odgovore niti je se
trudilo da ih nade za vreme
cele izborne kampanje
Cooke sa celim 6inovni6kim
kadrom (koji kao i uposlenici
unije se nisu smeli meSati u
unutraSnju politiku sindikata
jer to pravo pripada samo
clanstvu) je stalno lupao po
bubnju anti-komuniz- ma i
izjavljivao kako uniji preti
opasnost od komunista i
svakojake druge bljuvotine i bezmislenostLa to je radro
zato Sto je znao da nije u
stanju da sa 6istim obrazom
izrde pred clanstvo. I pored
njegove u potrebe vec i tako
izlizanog bauka anti-komuniz- ma
(red baiting) 6lanstvo
беИбпод sindikata je se
dostojanstveno drzalo i
odbilo da nasedne takvoj
propagandi i pored toga Sto
je se vrSio veliki pritisak na
ljude putem reklama na
radiju T.V.., stampi pa i u
crkvama. Pred krai izborne
kampanje sam Sef Cooke--ovo- g
Staba je priznao na
konferenciji za Stampu da
upotreba anti-komuniz- ma od
strane Cooke-ovo- g tabora je
u stvari bila "kontra-produ- k-
Sloboda je odnedavno stvarnost
Zimbabvea. .Dugogodisnja, muko-trpn- a
borba naroda okrunjena je
nezavisnoscu. Za nju su se borili,
rame uz rame, muskarci i zene.
Kazu nam da sudjelovanje zena u
borbi za slobobu datira jo§ od
1896. godine, kada se Nehanda
Njakasikana pobunila protiv
britanske vlasti. Stala e na celo
svoga naroda i povela ga putovima
slobode.
Od tada zene su nerazdvojm dio
borbe naroda Zimbabvea. Godine
1948. organizirale su opcenarodni
Srajk.a 1959. se masovno ukljufiile
u politicku aktivnost pod okriljem
narodnooslobodilafikih pokreta
Zimbabea. Tu su se posebno
angazirale na mobilizaciji narodnih
masa, organiziranju masovnih
demonstracija na kojima su po-katk- ad
okupile i vise od 10.000
zena. RasistiCke vlasti su zbog
toga samo u jednoj prilici zatvorile
dvije tisude zena.
Sudjelovanje zena u borbi za
oslobodenje zemlje povecavaio se
od prvih dana oruzane borbe. Kako
je rekla Teuraj Ropa, nekadasnji
sekretar ZANU partije za zenska
pitanja, "oruzana revolucionarna
borba bila je najveci dar zenama
Zimbabvea. Samo za nekoliko
godina otvorile su se za njih
perspektive za koje su se dece- -
tivna i da je nanela njemu
stete" jer radnici takve blju- -
tavStine nisu uvazavali.
Samo takva jedna izjava od
strane predstavnika koji su
glavni pobornici-desnifiarsk- e politike u sindikalnom
pokretu je znacajna po tome
jer je to priznanje totalnog
bankrotstva njihove poli-tike.
Pred svim radnicima, a
pogotovo pred metalnim
sindikatom danas je na
dnevnom redu prvenstveno
pitanje odbrane do sada
postignutih povlastica i
sveopStih prava radniCke
klase. Propaganda klasnih
neprijatelja stalno bljeSti iz
svog glasa kako se mi svi
nalazimo u krizi, kako je
6itavo druStvo u krizi i.t.d.
Istina je da je kapitalisticko
druStvo u krizi i to pravoj
krizi, ali odgovornost za to
stanjetreba metnuti tamo na
prag onih koji su za to stanje
i odgovorni. To je krupni
kapital i njihove politifike
sluge koji su nas" narod
doveli do ruba propasti i sad
zele da radnici na svojim
ledima snose njihove grehe,
da sa stezanjem kaiSa i
snizenjem zivotnog stand-ard- a
radnog naroda izvla6e
ovo dru§tvo iz krize. Zato je
potrebno da se organizovano
radniStvo angazuje u politi6-k- u
akciju, da se suprosta-vim- o
demagozima desni-6arsk- e
politike u naSim
sindikatima na svakom
koraku i da zahtevamo
temeljitu i svestranu akciju
za organizovanje onog dela
radnlcke klase koji jos nije
orgamzovan, da insistiramo
na'politifikom polju od pro-vincijal- nih
kao i federalnih
vlasti politiku razoruzanja
PUTEVIMA SLOBODE
nijama zrtvovale. Borba za nacio-naln- u
nezavisnost je zene Zim-babvea
uvela u svijet o kojem su
s_amo sanjale. Njihovo sudjelo-vanje
u borbi bilo je kompletno:
prenosile su oruzje na front, borile
se na neprijateljskom teritoriju a
istovremeno obuCavale druge da
sakrivaju ranjenike, da sklanjaju
ratm materijal ili da prenose poruke
iz neprijateljskih redova".
Pokusavajuci da objasni poblize
ove konstatacije, Tandive Nkomo iz
ZAPU-- a je rekla: "Za zene Zimbab-vea
borba za nacionalnu neza-"Vtsno- st
predstavljala je u isto
vrijeme i borbu za ravnopravnost".
Sasvim je prirodno sto su se
zene Zimbabvea ravnopravno
ukljufiivale i u borbu za ocuvanje
nacionalne nezavisnosti i za
nesmetani razvoj zemlje, u miru.
Organizirale su se tako da mogu,
osim redovne politifike aktivnosti
unutar svojih partija, sudjelovati u
realizaciji vladinog programa koji
daje prednost daljnjem osposob-Ijavanj- u
i obrazovanju zena. Zene
Zimbabvea smatraju da 6e na taj
nacin najbolje pridonijeti obnovi i
razvoju zemlje.
2ene su za ovo kratko vrijeme
dobile i odgovorne funkcije u vladi.
Teuraj Ropa Nongo, na primjer,
minister je za sport i rekreaciju, a
(Nastavak na 3. strani)
mira i pune zaposlenosti.
Kako je se pokazalo sa
rezultatima izbora u Ontariju
kanadski radnici su spremni
i svesni toga da jedini izlaz
lezi u borbenoj akciji da bi se
oduvala dosadaSnja postig- - '
nuca i zivotni uslovi radnih
ljudi poboljSali.
Sto se ti6e specifiCno
sindikata 6eli6nih radnika,
novo izabran direktor za
Ontario. Dave Patterson, je u
svom izbomom programu
posebno posvetio paznju
organizovanju metalnih
radnika u Ontariju kao i
drugim pitanjima koja ti§te
na§e dlanstvo: poboljanje
pozicija zena u teSkoj indus-tri- ji
i otklanjanje svih diskri-minaci- ja
protiv njih; po-kreta- nje
masovne i siste-mats- ke kampanje za
organizovanje radnika u
Dofasco-- u (Dominion Steel
and (coal Com)) u Hamiltonu
u kojoj radi preko 9000
radnika i koji joS nisu organi-zova- ni
a nisu organizovani
zato Sto je bivSe vodstvo bilo
viSe zainteresovano da
sakuplja Clanarinu nego da
organizira radnike i uvek se
izgovaralo kako je "nemo-gu6e- "
organizovati Dofasco.
Dofasco se mora i bi6e
organizovan jer dokle god
Dofasco ostaje neorgani-zova- n
to preti radnicima
Stelco kao ma6 nad glavom a
sa organ izovanjem Dofasco
metalni radnici u basifinoj
беПбпој industriji Sirom
Kanade bi bili u jednom
sindikatu i mogli bi onda da
sa jednim glasom govore
pred poslodavcima
Takoder u juznom Ontariju
postoje posebni problemi za
sindikat a to su: veliki broj
neorganizovanih radnika u
naSoj industriji kao i ras-cepkan- ost onih koji su
organizovani tako da svaka
mala grupa radnika posebno
pregovara sa poslodavcima
umesto da se sa poslodav-cima
pregovara kolektivno.
Da bi se svi ti tako
potrebni poduhvati obelo-dani- li
nuzno i neophodno je
dafilanovi U.S.W.A. postanu
gazde u svojoj kuci a to znaci
da kanadsko clanstvo bude u
legalnoj poziciji da samo
ono ima pravo da kroji
politiku naSeg sindikata u
ovoj zemlji. To se moze
ostvariti putem menjanja
sindikalnog ustava i pri-znan- ja
od атепбкод dela
unije i njihovog vodstva da je
to naSe neosporivo pravo.
Suverenitet naseg sindikata i
priznanja istog od strane
атепбкод' dela unije ne
zna6i otcepljivanje od
атепбкод dela unije, to
samo zna6i da mi пебето
vise da dozvolimo da nam
neki koruptirani birokrati iz
Pittsburgh-- a ili Washing-ton-- a
diktiraju kako da se mi
obra6amo u naSoj vlastitoj
zemlji ili pak da nam na-tura- ju
svoju politiku klasnog
izdajstva i tome sli6no.
anadski radnici to viSe
lece podneti!!!
Mike G-rbic-h