Nase Novine, February 04, 1981

              lm.,, л lV ,„+
1 H.
r f f '
i..
1-4- NASE NOVINE, November' 25, 1981
t
I
Svaki potroSad treba da poznaje bazidna fakta o
kupovini na kredit: kako ga dobiti, kako ga
upotrebiti, kako ga odriati u dobrom stanju.
Vi bi takode trebali znati Sta da radite ako vam
ga odbiju Hi ako su vam potrebni saveti u pogledu
kredita.
Drugi vazni motivi koje treba uzimati u obzir su:
Brak — kako se on odrazava na va§ prihod? Va&a
proSlost — mode li se ona ispitivati i revidirati?
Zakon — §ta su va§a prava i odgovornosti?
Ovo je samo nekolicina tema o kojima se govori
u пабој knjizi "The Facts About Csredit And
You"Fakta o kreditu i vama. Da bi dobili besplatnu
kopiju piSite na: "Credit And You" Consumer
Information Centre, 555 Yonge St. Toronto, Ont. .
M7A 2H6. Hi telefonirajte: (416) 963-111- 1. TroS- -
Dok sam bio de6ak i mladic,
imao sam veliku potrebu da
drugima govorim mnogo'o sebi.
Niko nije hteo da me slusa. I to me
je mu6ilo. Sada, kad sam zaSao u
godine, svi traze od mene da
govorim o sebi. A ja ne mogu re6i
da kazem. I to me mu6i.
Mnoge velike i sudbonosne
strasti пабе mladosti pofiivaju na
prostom nesporazumu. Tu smo ml
kao neveSt i nespretan 6ovek koji
ude u neku radnju, pokaze na neku
stvar u izlogu i kaze tonom Coveka
koji je reSen na sve:
— Uzimam ovo i pladam koliko
trazite.
A posle, kad je sve dockan,
pokaze se da ste uSIi u pogreSnu
radnju i trazili nesto sto vam ne
treba i Sto stvarno niste nikad ni
zeleli da imate.
NAME
ADDRESS
CITYTOWN
PROV.
Ministry of Consumer and Commercial Relations ® Ontario
Gord Walker, Minister
William Davis, Premier
The Ontario Government - Working to Help People
Stariji ljudi imaju cudnu naviku i
neiskorenjivu potrebu da svuda i
svaki 6as pominju svoje ili tude
godine, da stalno suprotstavljaju
starost mladosti i da proklinju onu
prvu a uzdiSu za ovom drugom. I to
narodito kad razgovaraju sa mla-dim- a
od sebe. Oni kao da su
mu6eni nekim osecanjem krivice
koju bi hteli da sakriju a o kojoj ne
mogu da ne govore. I kao da od
mladih обекији uteSnu геб koja bi
im rekla da nisu baS tako stari kao
Sto to stariji misle, a ako i jesu, da
to nije tako straSno kao Sto
izgleda. ima пебед jadnog i
pomalo nedostojnog u tome, i
nadasve: smeSnog i uzaludnog. Jer
mladost ih sluSa sa osmejkom,
sluSa ih i бије, ali ne razume, kao
da sluSa dalek i potpuno nera-zumlj- iv
jezik. Samo se uzalud
ponizavaju i brukaju ti razgovorni
CODE
starci. Uzdrzati se od te slabosti
bilo bi i lepo i pametno. Ali mozda
je i to jedna od neizbeznih beda
starenja.
Dvaput u zivotu 6ovek je izlozen
jakom iskuSenju da suviSe govori o
sebi. Prvo je mladi6ko doba, sa
njegovom bujnoS6u i nemirima
svake vrste, a drugo, stara6ko
doba, sa manje ili viSe izrazitim
znacima senilnosti.
Strogost starijih prema mladima
ne treba naro6ito podsticati, jer
stariji su po samoj prirodi stvari
skloni da oStro, do nepravednosti
oStro, sude sve Sto dolazi od novog
naraStaja i da svoja shvatanja
smatraju zauvek utvrdenim i
neprikosnovenim, a svoje druSt-ven- e
polozaje dozivotnim.
Istotako ni bezobzirnosti mladih
J,(, v ' IV
V%fri
--,".'.!
— Glavno da to nije xuka kojom peres
sude.
'', ?!1
prema starijima ne treba davati
ohrabrenja ni podrSke , jer ona se
javlja prirodno i razvija ponekad
tolikq da joj treba postavljati
razumne brane.
Starci i mladi6i obi6no imaju
miSljenje o svemu, i izrazavaju ga
svakom prilikom. Ta miSljenja su
obi6no preterana, u jednom ili u
drugom pravcu. Kod mladezi ona
idu suviSe unapred, a kod staraca
zaostaju. Jedno i drugo je izvor
mnogih zabluda i 6esto postaje
nepodnoSljivo i smeSno. Ali
mladi6i i starci koji nemaju
miSljenja, to je joS gore — pustinja
i smrt.
Preterano vajkanje na starost i
njene mnogobrojne nezgode i
teSko6e, to je slabost mnogih
ina6e vrednih ljudi. Nedostatak
filozofije! Prvo, oni ne pomiSljaju
da to stvarno nikog ne zanima.
Mladi ljudi ih i ne razumeju, a
njihovim vrSnjacima je takva
kuknjava odvratna, jer i sami
isuviSe dobro poznaju terete
starenja i starosti. Drugo, oni gube
iz vida da starost nije neko
izdvojeno i пагобКо stanje, nego
sastavni deo пабед zivota, logi6no
povezan sa mladoS6u, sa zrelim
dobom i — sa mirovanjem posle
smrti. To su ljudi koji sve ибе i
mnogo паибе, samo ne jedno i to
najvaznije: kako sa Sto viSe dosto-janstv- a
ostareti i Sto pristojnije
umreti.
Starost donosi, sama po sebi,
mnogo sitnih i krupnih briga i
nezgoda. Ali, kao da nam to nije
dosta, mi sami pronalazimo nove
povode nezadovoljstva. Mi se
stalno plaSimo da 6e oni koji su
"ludi i mladi" pogreSiti, "oti6i
predaleko", u6initi neSto opasno i
nepopravljivo. Stalno imamo
utisak da бе bez naSih saveta i
upozorenja sve krenuti nizbrdo i u
propast, i stalno nam izgleda da
nam, dogadaji daju za pravo, da
smo sve ta6no predvideli, da smo
opominjali na vreme, ali da niko
nije hteo da nas posluSa. Pri tome
ne рптебијето da najve6i deo tih
naSih briga ne poti6e od stvarne
ocene polozaja, od istinske brige
za stvar, nego od naSeg straha i
петобј, od toga Sto nismo viSe
mladi i ludi nego stari i — ludi, Sto
sve oko sebe merimo svojom
potrebom za mirom i перопгнб-noS6- u
i svojim, a ne mladala6kim
potrebama, snagama i sposob-nostim- a.
Ali starost je takva. Sto manje
imamo snage da uti6emo na tok
stvari oko nas, sve se viSe ose-6am- o
odgovornim za sve i svakog, i
sve nam nerazumljiviji, besmisle-nij- i
i opasniji izgledaju postupci
naraStaja koji nas stize, i prestize.
--y%m
'"ч;
;