Nase Novine, August 25, 1982

              Ч ч
NffivraffRtfJ "" ™--"r NiiiiinSmJi ДЈ?-.зГЈГ-
д -- .3 ТбпГЈцУ Л — ЗтмдДЈ!.. ....Yy
VOL. 51, NO. 26(510)
w v w чг v vr чџ w w v v v w v w v V v m imitiF v w м
—- - — — --~ -- . - ~ иЛ--Г--'---------'"--
—
V&asS je.""""
Ove godine Kanada ce proslaviti
svoj 115. rodendan. CANADA DAY
bice proslavljen na razlolike nacine
na mnogim mestima i u nekoliko
dana, jer 1. juli, Dan Kanade, ove
godine ne dolazi vikendom ili po6et-ko- m
nedelje.
Ove godine kanadska vlada potro-Sic- e
oko pet miliona dolara na
proslavu (proSle godine potroSeno
je 4). Dan Kanade proslavice mnoga
etnidka druStva i organizacije i tad
6e svaki na svoj na6in pokazati da
zele postati i ostati Kanadani.
Patriotizam i ljubav prema Kanadi
jugostovenski useljenici izrazavaju
ve6 niz godina, okupljajudi se na
piknik Canada Yugoslav Day u
in "
Reaganova desna ruka, diiavni
sekretarSAD, Alexander Haig pod-n- eo
je ostavku zbog neslaganja sa
predsednikom po pitanjima spoljne
politike.
U svojoj izjavi, jedva uspevajuci
da zadrzi suze, Haig je naveo kao
razlog da je to zato Sto se americka
spoljna politika "udaljava od dobro
planiranog kursa" koji je on zajedno
sa Reaganom izradio.
Haig je i ranije govorio Sapatom
kako njega opanjkavaju kod pred-sedni- ka
i kako su ga potiskivali na
zadnja sediSta prilikom Reaganovog
putovanja u Evropu.
Haig je hteo da pregovara joS u
Izraelu pre nego Sto su Beginove
trupe po6inile teSke zlocine nad
civilnim stanovnistvom u Libanu. Tu
mu je podvalio predsednikov savet-ni- k
William Clark koji je zajedno sa
drugim 6lanovima Nacionalne sigur-nos- ti
postaviozaodgovornog prego-vara6- a
za celu situaciju, Phillip
Habiba. Polozaj Haiga bio je joS viSe
potcenjen kada su Reaganovi strate-z-i
nominirali "grupu za specijalne
situacije" pod rukovodstvom pod-predsedni- ka
George Busha.
Ra6una se da su zaobilazenja
Haiga i potcenjivanje njegovog polo-zaj- a
drzavnog sekretara za vreme
izraelske invazije Libana iSle na ruku
Beginu jer je i Phillip Habib dobijao
instrukcije da sabotira nastojanje
libanskih politicara (nije dolazio na
zajednifike sednice) j da izraelske
stavove u pregovorima sa libanskim
predstavnicima predstavi kao stavo-ve
i odrediSta Sjedinjenih Drzava.
Haiga su zaobilazili i kad su sa
Reaganom donosili odluku za bloki-ranj- e
svih komponenata potrebnih
za izgradnju dzinovskog plinovoda iz
Sovjetskog Savezaza Zapadnu Evro-pu.
Haig je hteo fleksibilnije stavove
prema zapadnim saveznicima zato
Sto je smatrao da 6e takva politika
Mjgoslav VNfeekly I
A Community
Established 1931
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JUNE 30, 1982.
Torontu. I ove godine proslava
Canada Yugoslav Day — Kanadsko-jugoslovensko- g
dana odrzade se 3. i
4. jula (Vidi oglas na drugoj strani).
Premda mi svi zelimo uspeh
proslavi u Torontu ipak smatramo da
bi na§i ljudi i organizacije, Sloven-c- i,
Makedonci, Hrvati, Muslimani,
Crnogorci, Srbi, svi koji su za
zajednicu ravnopravnih naroda i
narodnosti,Jugoslaviju,trebali orga-nizova- ti
proslave Kanadsko-jugoslo-vensk- og dana i po drugim vecim
gradovima: Vancouver, Montreal,
Calgari, Edmonton, Windsor itd.
Proslavljajudi CANADA DAY isto
tako mi povezujemo i proslave
julskih praznika svih naSih naroda i
viSe stetiti Sjedinjenim Drzavama
nego Sovjetskom Savezu i u eko-nomsko- m
i u politickom pogledu.
Na Haigovo mesto postavljen je
George Shultz stari poznanik i
prijatelj Reagana.
Za prekid vatre u Libanu i povlafie-nj- e
izraelskih trupa zauzeo se tek
ustolifieni kralj Saudi Arabije, kralj
narodnosti te za nas Jugoslovene
CANADA DAY dobija u znacaju i
snazi joS jednu Siroku dimenziju i
tradiciju.
Ovaj rodendan Kanade гпабајап je
i zbog toga Sto je prvi rodendan koji
se proslavlja u znaku potpune
nezavisnosfi Kanade.
Ove godine Kanada slavi svoj
rodendan sa sopstvenim ustavom i
zvanifino ne mora viSe priznavati
vlast ili suverena Engleske.
Sa novim ustavom Kanadani su
dobili viSi stepen slobode ali i Ибпе
odgovornosti za sudbinu Kanade.
Budimo dobri Kanadani tako Sto
cemo biti i dobri Jugosloveni.
Љ
Fahd. On je zapretio da ce Saudi
Arabija, ukoliko Izrael ne povu6e
svoje trupe iz okupiranog Libana,
povu6i veliki deo finansijskog kapi-ta- la
iz banaka SAD — (iznos se
габипа oko 100 milijardi dolara); da
ce staviti embargo na prodaju nafte
SAD i da 6e uspostaviti diplomatske
odnose sa Sovjetkim Savezom.
Ronald Reagan i George Shultz
50 CENTS PER COPY
Vлmm Vл Vл4л9 WЛWЉЛV 14
Preko pet hiljada demonstranata
okupilo se u centru Tel Aviva da
protestvuju protiv rata u Libanu i
protiv izraelskih uniStavanja civilnog
stanovniStva po bolnicama, Skolama
i sabirnim centrima u Bejrutu.
Demonstranti su nosili transpa-rent- e
sa natpisima: "Dosta izraelske
agresije u Libanu", "Mirovno reSenje
za Palestince" i "Zaustavite krvopro-lid- e
odmah".
Nekoliko govornika pozvalo je
ministra odbrane Ariel Sharona da
da ostavku i povlaCenje izraelskih
trupa iz Libana.
Dedi Zucker osnivafi pokreta "Mir
sada", izjavio je da on "ne pamti
ni jedan rat od ranije koji je bio
toliko apsurdan" i da on smatra da
"nikada ranije nije bilo toliko oprav-danj- a
za suprostavljanje ratu i
rezevacije prema njemu kao sada".
Zucker je u6estvovao u ratu protiv
Arapa 1967. i 1973. godine. On
predvodi grupu "Ometz" Sto na
jevrejskom zna6i hrabrost a i kratica
za "Politi6ku opoziciju Zionizmu".
On je rekao da je hrabrost zaista
potrebna ljudima koji zele mir u
Izraelu. U Jerusalimu su fizidki
napali studente kada su delili plaka-t-e
ove organizacije.
STAMBOLIC PO POVRATKU IZ
NJUJORKA:
A PUT
ST
wVanredno zasedanje Generalne
skupStine UN izazvalo je izuzetno
interesovanje drzava Clanica sveske
organizacije i politickih partija, dru-Stven- ih
i masovnih organizacija u
svim zemljama sveta". Ovo je izjavio
predsednik PredsedniStva SFRJ Pe-t- ar
Stambolic, stigavSi u subotu u
Beograd iz Njujorka, gde je predvo-di- o
jugoslovensku delegaciju na
Drugom specijalnomzasedanju Ge- -'
neralne skupStine UN. "DosadaSnja
istupanja u generalnoj debati i
medunarodna aktivnost podstaknu-t- a
ovim zasedanjem pokazuju dubo-k- u
zabrinutost zbog stalnog ројаба-vanj- a
trke u naoruzanju izmedu
velikih sila i blokova", dodao je
Stambolic.
"Izraelska agresija nije umanjila
zna6aj zasedanja Generalne skupSti-ne,
vec je aktuelizovala potrebu
odlufine medunarodne akcije da se
stane na put svemu Sto ugrozava
mir i bududnost 6ove6anstva", rekao
je Stambolic.
On je naglasio da 6e se Jugoslavi-ja- ,
zajedno sa ostalim nesvrstanim
zemljama, najodludnije zaloziti da
ovo zasedanje Generalne skupStine
UN utvrdi 6vrste obaveze, pre svega
velikih sila koje raspolazu najvedim
arsenalima nuklearnog i konvencio-nalno- g
oruzja, o neodloznim suStin-ski- m
pregovorima i konkretnim me-ra- ma
razoruzanja.